Sokolsko društvo Daruvar

Sokoli u Daruvaru bili su deo župe Bjelovar. Osnovani su 1905. U 1924. Starešina je bio Milan Dobrović, načelnik Vjekoslav Laviška, načelnica Zorka Toljan i tajnik Lekso Knut. Bilo je 130 članova, 24 članice, 30 vežbača, 16 vežbačica, 20 muškog naraštaja, 16 ženskog naraštaja, 26 muške dece, 16 ženske dece, članova u kroju. (1) U 1928. Starešina je bio Milan Dobrović, načelnik Dragutin Rehak, načelnica Zora Bjelajaceva, tajnik L. Knutl, predavač Jovan Teodorović. Bilo je 105 članova, 30 članica, 35 vežbača, 12 vežbačica, 40 muškog naraštaja, 20 ženskog naraštaja, 12 muške dece, 12 ženske dece, bilo je 20 članova u odori. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, održali su javnu vežbu, bilo je 14 saradnika, 10 prednjaka, imali su knjižnicu, muziku i naraštajsku zastavu. (2) U 1929. Starešina je bio Milan Dobrović, načelnik Franta Nejedlu, načelnica Zorka Toljan Bjelaćeva, tajnik L. Knitl, predavač Milovan Vučinić. Bilo je 123 člana, 26 članica, 12 vežbača, 13 vežbačica, 12 muškog naraštaja, 6 ženskog naraštaja, 8 muške dece, 7 ženske dece, 20 članova u odori. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, održali su javnu vežbu, bilo je 5 saradnika, 3 prednjaka, imali su knjižnicu i muziku. (3) U 1930. Starešina je bio Miloš Martinović, načelnik Đuro Kovačević, načelnica Lida Knitlova, tajnik Josip Knitl, predavač Antonije Osmec. Bilo je 105 članova, 16 članica, 22 vežbača, 12 vežbačica, 22 muškog naraštaja, 12 ženskog naraštaja, 10 muške dece, 10 ženske dece. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, održali su javnu vežbu, bilo je 9 saradnika, 2 prednjaka, knjižnicu sa 120 primeraka, muziku i naraštajsku zastavu. (4)

Sokolsko društvo Daruvar iz župe Bjelovar održalo je 10. augusta 1930. drugu javnu vežbu u obližnjem mestu Siraču, radi osnivanja sokola. Iz Daruvara je krenulo oko 50 članova sokola vežbača i drugih pod vođstvom starešine brata Miloša Martinovića, zamenika starešine Šćepana Milića, blagajnika Miokovića, profesora Burijana, načelnika Dušana Momčilovića i načelnice Knitlove. Sokoli su išli vozom sa muzikom društva. Malo kasnije su stigli sokoli iz Pakraca sa svojom muzikom. Pre vežbe starešina brat Martinović održao je govor, a potom je svirana državna himna. Vežba je počela u 4 sata posle podne. Vežba je imala 9 tačaka koje su vodili načelnik Momčilović i sestra Knitlova. Zaslugom vežbača soko u Daruvaru je postao jedno od najačih sokolskih društava u župi Bjelovar. Soko u Daruvaru, kao sokolski okrug, počeo je da osniva sokolska društva u okolini, srezu daruvarskom, odmah posle osnivanja novog društva u Kočanici. Planirana su osnivanja društava u : Dežanovcu (za 10 august), Bastaju, Bijeloj i reorganizovanje društva u Djulovecu i drugim mestima. Tako je Soko okruga Daruvar pored postojećih 5 društava, još 4 nova društva do polovine septembra. (5) U 1930. Starešina je bio Miloš Martinović, načelnik Dušan Momčilović, načelnica Liduška Knitlova, tajnik Josip Knitl, predavač Nikola Žic. Bilo je 101 član, 19 članica, 2 muška i 1 ženski prednjaka, 38 vežbača, 16 vežbačica, 20 muškog naraštaja, 14 ženskog naraštaja, 20 muške dece, 16 ženske dece i 22 člana u sokolskom odelu. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, održali su javnu vežbu, imali su 7 saradnika, 18 predavača, knjižnicu, muziku, i naraštajsku zastavu. (6) Pošto je u daruvarskom sokolskom okružju osnovano više sokolskih društava i seoskih četa, nije bilo dovoljno prednjaka. Zbog toga je okružno načelništvo smatralo da treba da se održi još jedan tečaj za prednjake i prednjačice. Drugi tečaj je održan od 15 do 30 septembra 1931. Organizovao ga je načelnik Dušan Momčilović. Bilo je 19 tečajaca oba pola. Među predavačima za sistem i tehniku sokolskog rada učestvovali su dva izaslanika belovarske župe, učitelji Kaić i Šarić, koji su svršili 6 mesečni sokolski tečaj u Mariboru. Ostale predmete predavali su članovi Sokola iz Daruvara. Na zaključnom ispitu je pristupilo 14 tečajaca, a ispit je položilo 10. Najbolji je bio Franjo Sosić iz Daruvara, Skorić iz Bastaja i učitelj Mosbruker iz Uljanika. Za troškove tečaja dalo je Sokolsko društvo Daruvar 1500 dinara, a župa Belovar isto toliko. (7)

Sokolsko društvo Daruvar održalo je 27 januara 1935. redovnu glavnu skupštinu. Na izborima za novu upravu bile su istaknute dve kandidatske liste. Pobedila je lista sa dotadašnjim starešinom. U Upravi su bili starešina Vladimir Gold, prvi zamenik Milan Cikota, drugi zamenik Vjekoslav Lavićka, načelnik Dušan Momčilović, prvi zamenik načelnika Đuro Barto, drugi zamenik načelnika Mirko Milašin, načelnica Liduška Knitl, zamenica načelnice Zdenka Maha, tajnik Branko Kapetanović, zamenik Rikard Svoboda, zapisničar Milan Pavić, blagajnik Milan Malešević i Leon Patrik, prosvetar Momčilo Momčilović, gospodar Stjepan Mioković, knjižničar Sreten Đaković, statističar Đuro Prpić, lekari dr. Mladen Hofer i dr. Vaso Gvozdenčević, 6 odbornika i njihovih zamenika, revizioni odbor i sud časti. (8) Sokolsko društvo Daruvar održalo je 16 januara 1936. redovnu glavnu skupštinu. Kao delegati župe Bjelovar bili su starešina župe dr. Mihajlo Vukobratović, načelnik župe Nikola Tatalović, tajnik Rotkvić, prosvetar dr. Vaso Tatalović i referent za čete Nojfeld. Posle otvaranja skupštine od Vladimira Golda, pročitana je poslanica Saveza Sokola. Uprava društva sakupljala je sredstva za gradnju sokolskog doma u Daruvaru, koji je trebao da bude spomenik kralju Aleksandru. Posle skupštine delegati župe održali su konferenciju sa predstavnicima sokolskih jedinica daruvarskog okružja iz mesta : Uljanika, Miokovićeva, Končanice, Bijele, Doljana, Batinjana, Trojeglave, Imsovca i Vel. Bastaja. (9) Sokolsko društvo Daruvar održalo je 21 juna 1936. javnu vežbu. Na takmičenjima učestvovalo je 165 vežbača, podeljenih u 20 odeljenja. Posle podne bila je javna vežba pred sokolanom. Nastupile su sve kategorije izuzev članica. Posle vežbi bio je mimohod svih vežbača. Starešina društva održao je kratak govor. Posle govora nastavljena je narodna veselica. (10) Sokolsko društvo Grubišino Polje održalo je 4. jula 1937. javnu vežbu. Učestvovala su i društva Bjelovar, Daruvar, Miokovićevo i sokolska četa Vel. Barna. Muška i ženska deca izvela su igre. Članovi su vežbali proste vežbe. (11)

Sokolska društva Zapadne Slavonije delovala su do Aprilskog rata 1941. U NDH. sokolska društva su zabranjena a sokoli i sokolice ubijani bez milosti od ustaša.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1924”, Ljubljana, 1923, str. 136;
2. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1928”, Ljubljana, 1927, str. 109;
3. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, Ljubljana, 1928, str. 93;
4. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, Ljubljana, 1929, str. 102;
5. M, „Župa Bjelovar”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. septembra 1930, br. 21, str. 5;
6. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1931”, Ljubljana, 1930, str. 106;
7. „Sokolski okružni tečaj u Daruvaru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 decembra 1931, br. 50, str. 4;
8. „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 februara 1935, br. 8, str. 3;
9. „Godišnja skupština Sokolskog društva Daruvar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 4;
10. „Javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 jula 1936, br. 29, str. 4;
11. „Sokolsko društvo Grubišino Polje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 juli 1937, br. 23,str. 8;