Sokolski pregalac dr Milan Jovanović - Batut

Književnik Laza Kostić, član ujedinjenje omladine srpske i đak Natoševićev, sazvao je 3. jula 1872. u Novom Sadu sastanak radi osnivanja gimnastičkog društva. Društvo je osnovano pod imenom „Prvo novosadsko jačačko, veslačko i vatrogasno društvo“ . U upravu društva izabrani su starešina dr. Laza Kostić, spravar dr. Milan Jovanović Batut i društveni lekar dr. Jovan Jovanović Zmaj. Upisalo se oko 125 članova. Luka Jocić je predložio za ime društvu „Soko“.
Na skupštini održanoj u martu 1874. društvo je uzelo ime Soko. Pravilima društva predviđeno je da se slična društva spoje u Venac (savez). Po ugledu na društvo u Novom Sadu, omladina je u Pančevu 1875. osnovala „Jačačko društvo“, a u Vršcu 1878. pod imenom „Venac“. Rad društava uskoro je zamro, kao i svi pokušaji omladinaca da stvore organizovan i smišljen rad u smislu rezolucija omladinskih skupština. (1) Kao mlad lekar dr. M. Jovanović-Batut pokrenuo je list „Zdravlje” u Somboru, odakle se njegova sposobnost pročula, pa ga je Knjaz Nikola pozvao na Cetinje. Kao upravnik tamošnje bolnice nastavio je da uređuje „Zdravlje”. Iz Crne Gore pozvala ga je vlada u Beograd i uputila u inostranstvo, gde se usavršavao u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj. Po povratku u otadžbinu stavio je svoje znanje i sposobnosti u službu narodu, ne samo kao naučnik i lekar, već i kao nacionalni i sokolski radnik. Delovao je istovremeno kao pisac i prosvetitelj i kao aktivan član naučnih i stručnih društava. Radio je na širenju trezvenosti i objavio „Bukvicu za veselu braću”. Književnošću se počeo baviti u gimnaziji. Prvo je pisao pesme a kasnije naučne radove, koji su bili prevedeni na strane jezike. Za njega je rekao jedan ugledni književnik, da piše „Vukovim jezikom” i „Dositejevim načinom”, zbog čega su njegova dela imala velikog uspeha u narodu. (2) Između ostalog bio je starešina sokolskog društva u Beogradu. (3)


Umro je u 93 godini života 1940. Na sahrani bili su prisutni predstavnici svih slojeva naroda, svih ustanova prestonice i svih udruženja, uz veliko mnoštvo naroda. Sokolsko društvo Beograd-Matica odalo je poštu nekadašnjem starešini brojnim prisutnim članstvom u odorama, i oproštajnim govorom starešine br. Andre Petrovića. Brojni govornici iznosili su njegove zasluge, na kojima mu je sokolstvo ostalo blagodarno. (4) Primio se da bude starešina sokolskog društva 1896-1897. u Beogradu. Trudio se da da novi pravac rada i da razvije slogu, ljubav i bratstvo među sokolskom omladinom. (5) Dr. M. Jovanović-Batut bio je jedan od pregalaca koji su zajedno sa omladinom delovali u sokolskim društvima. Sokolstvo je za njega bio deo njegovog nacionalnog rada kao i trezvenost, ... . Učestvovao je u osnivanju gimnastičkog društva u Novom Sadu 1872. Društvo je 1874. uzelo naziv Soko. Rad društva je uskoro zamro. Kad je prešao u Beograd bio je jedan od starešina sokolskog društva u Beogradu. Sokoli su nastavili njegov rad na trezvenosti i saradnju sa higijenskim zavodima.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Dr. Laza Kostić“, „Srpski soko“, Sremski Karlovci, 18 (31) januar 1911, br.2;
2. J.M, „Smrt dr. M. Jovanovića-Batuta”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 2;
3. Stevan M. Stanković, „Kako se razvijalo sokolstvo Beogradske sokolske župe”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 128;
4. J.M, „Smrt dr. M. Jovanovića-Batuta”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 2;
5. Andra Mih. Petrović, „Dr. Milan Jovanović-Batut”, „Oko sokolovo”, Beograd, 4 februar 1941, br. 1, str. 14;