Srpski Sokoli u Banatu

Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske osnovano je 1879. Srpsko gimnastičko društvo „Venac” u Vršcu . Rad društva ubrzo je zamro. (1) Pre Prvog svetskog rata pregaoci su bili progonjeni od ugarskih vlasti, pa se zato moralo raditi potajno. Kada je dr. Laza Popović razvio Srpsko sokolstvo u okolini Fruške Gore i osnovao srpska sokolska društva, tada su u Banatu organizovalo sokolstvo, većinom kao ogranak fruškogorske župe. Kada je došlo do promene režima u Srbiji 1903. i povedena četnička akcija u Staroj Srbiji, u Banatu je bio povečan pritisak vlasti. Omladina je radila i danju i noću. Čim je izbila aneksiona kriza 1908., jedna grupa sokola iz Kikinde, Bečkereka, Vršca i Pančeva, prešla je u Beograd „da se stavi na raspoloženje”. Pošto nije bilo rata, oni su se tajno jedan po jedan vratili, da u svojim mestima jače razviju sokolska društva. Čim je organizacija izbila u javnost, ugledni sokoli bili su hapšeni, odvođeni u zatvor, često da nikad više ne budu odatle pušteni. Kad je bio završen balkanski rat, osnivanje sokolskih društava preneseno je iz gradova i u sela. Učitelji i sveštenici svesrdno su pomagali pokret. (2) Madžarske vlasti pre Prvog svetskog rata dozvoljavale su osnivanje društava u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. U Banatu su osnovani 1908. devojački Soko u Kikindi, 1908. Vranjevo, 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu, 1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj Kikindi, 1914. Bečkereku. (3) Na Drugom sletu srpskog sokolstva u Ravanici 1906. bila je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom. (4) U Velikoj Kikindi učitelj Slavko Laković okupio je oko trideset mladih ljudi sa željom da osnuje sokolsko društvo. Kikinda je bila sokolska matica za Banat. Pomogla je osnivanje sokolskih gnezda, pa je i u Budimpešti bila njena filijala. (5) U proleće 1910. učitelj Slavko Laković sazvao je tridesetoricu mladih ljudi. Pre toga se sastao u Sremskim Karlovcima sa dr. Lazom Popovićem. Prilikom slanja na odobrenje, pravila su morala biti prevedena na mađarski jezik. Ime „Srpski Sokol” nije bilo prevedeno, pa su pravila vraćena natrag da se i ime prevede. Pravila su potvrđena 30 juna 1912, pa je društvo počelo da radi. Doveden je Branko Roler iz Novog Sada za vođu. Od crkvene opštine društvo je dobilo zemljište, na kome su članovi za letnji rad napravili drvenu kuću i dovukli 500 kola peska. Sokolske filijale tražili su Mokrin, Karlovo, Turski Bečej, Vranjevo, Melenci, Bečkerek, Bašaid i Sent-Marton, dok je u Adi postojalo društvo, većinom sa đacima vežbačima. I u Budimpešti se radilo na osnivanju Sokolskog društva, ali vlasti su pravile smetnje. Neka mesta u okolini Pešte prijavila su se za filijale. Društvo je 1913. priredilo prvu javnu vežbu, za koju je publika pokazala veliki interes, pa je policija počela jače motriti na Soko. Posebna pažnja je 1914. posvećena filijalama, koje su obilazili načelnik i starešina. U selima su sokoli nailazili na svesrdan prijem. Pripremali su se za odlazak na svesokolski slet u Ljubljani, a u Kikindi je zakazan sokolski slet iz svih filijala, koji je održan, sa velikim uspehom. U podne su saznali za Sarajevski atentat, ali je ipak održana javna vežba. Na inicijativu Novog Sada pokrenuta je akcija za osnivanje župe. Oko toga su nastojali Laza Popović i Stevan Žakula. Župa je bila osnovana u Novom Sadu, za starešinu je izabran Bajazetov, a za zamenika Laković. Rad u društvu vodili su Laković, Roler i ostale starešine besplatno. Društvo se izdržavalo od članarine. Poseban deo spomenice bio je posvećen filijalama društva. Filijale su živele svojim posebnim životom, iako su bile pod nadzorom društva. Filijali u Velikom Bečkereku starešina je bio M. Stefanović. Filijali u Melencima starešina je bio S. Popov. Filijali u Turskom i Novom Bečeju starešina je bio dr. B. Jovanović. Osnovana je filijala u Karlovu sa starešinom S. Crkvenjakovim. U Spomenici je opširno prikazan rad društvene filijale u Budimpešti, kojoj je prvi starešina bio dr. K. Desimirović. Omladina je učestvovala u radu budimpeštanskog Srpskog Sokola, priređujući izlete u okolna srpska sela i podržavala narodni duh kod srpskog elementa u Mađarskoj. Naročiti uspeh imali su u selu Lovri, koje je dalo petoricu dobrovoljaca za srpsku vojsku. Postojala je društvena filijala u Adi. Sve filijale radile su do početka Prvog svetskog rata, kada su morale da prestanu sa radom. (6) Na intervenciju policije u ministarstvu unutrašnjih dela u Budimpešti bilo je zabranjeno osnivanje srpskog sokola u Velikom Bečkereku. Zato je društvo organizovano kao podružnica Srpskog sokola iz Velike Kikinde. Organizaciju je sproveo Branko Roler. Roler je otišao u udruženje srpske trgovačke omladine i tu počeo svoj rad. Govorio je o svrhi sokolstva i uticaj na neorganizovanu i nesložnu omladinu. U svom delu „Alkohol i sokolstvo” Roler je istakao : „Ideja sokolska je ideja narodnog zdravlja, narodne snage i jakosti, da narod ispuni svoje zadaće i odupre se svima preprekama. Da narod zadobije sretnu i jaku budućnost.” i još „Sokolski rad je samopožrtvovanjem, samopregorevanjem i ljubavlju prožet rad, posvećen svome rodu. Zadaća sokolstva je da održava pravi srpski duh, a to je : duh slobode, duh bratstva i jednakosti i duh kulturnog razvoja i napretka. Pod imenom Soko zamišljamo mi jednu sliku pravog svesnog Srbina, koji je vrsni prestavnik, živi izraz snage, težnji i sposobnosti vaskolikog srpskog naroda. Soko treba da je personifikacija neslomljivog otpora našeg žilavog naroda i onaj stub na kome počiva sigurna zaloga ostvarenju ideala srpskog naroda. Sokolu stalno pred dušom lebdi sveti zadatak sviju nas, sveti amanet naših predaka : da razbijemo onaj tamni oblak, koji nam još zaklanja naše sunce slobode”. Roler je u svom delu „Alkohol i sokolstvo” na strani 11 upozorio srpske sokole da se klone alkohola, jer će alkohol više naškoditi nego obesna Turska sila, lukava bečka politika i šovinizam mađarske vlade. Takođe u Rolerovom članku „Potreba i zadatak Srpskog sokola” koji je štampan u „Bečkerečkim Novinama” br. 24-28. od 1913. istaknuto je „škole su nam izložene samovoljnim napadima državne vlasti, hoće ne samo od svojih, već i od naših zavoda da stvore takove, koji će nam biti neprijatelji” i „Srpski se narod samo tako može spasti ako što više nas stupimo u Sokole”. (7)

Mesne vlasti slale su izveštaje ministarstvu unutrašnjih poslova u Budimpešti, da je sokolstvo opasno. U izveštajima se „Soko” smatrao kao izvršujući organ „Narodne odbrane”. Gradonačelnik Velikog Bečkereka 1914. predložio je da se rad srpskog društva „Soko” obustavi, ističući da je ljubav tamošnjih Srba prema Kraljevini Srbiji “preterana” i da su oni “najopasniji elemenat za mir u dvojnoj monarhiji”. Sokolske vežbe bile su opasne, jer su “zanele građanstvo koje se listom upisuje u sokolsko društvo”. (8)


Srpski soko održao je u Velikoj Kikindi slet Banatskih sokola na Vidovdan 1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici internirani. Vođe Srpskog sokola u Velikoj Kikindi Branko Roler, Slavko Laković, Milutin Jakšić i drugi bili su zatvoreni i osuđeni od suda u Segedinu. (9) Starešina Slavko Laković i zamenik starešine Kosta Šević, bili su osuđeni na dve godine i 6 meseci robije; a načelnik društva Branko Roler, na tri godine robije. (10)

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. stara sokolska društva su obnovljena. Posle Vidovdanskog sokolskog sabora u Novom Sadu 1919. razmatralo se stvaranje sokolske župe u Banatu. Zatražene su instrukcije od Saveza i kao odgovor bio je poslan delegat koji je trebao da pomogne u organizovanju župe. Upućen je brat Dušan Bogunović iz Zagreba. Posle obnavljanja starih društava prešlo se iz gradova u sela. Za kratko vreme bilo je reorganizovano oko dvadeset i pet društava. Sa tim brojem mogla se stvoriti župa. Prvi sastanci bili su držani u apoteci brata Milivoja Mojca. U prvim danima organizovanja župe pored Bogunovića i Mojca učestvovala su braća M. Stanojević, A. Jovanović, T. Rajić, Al. Pavlović, M. Peričević. Kasnije je brat Čika-Dimitrije Matejić bio premešten iz sarajevske gimnazije radi sokolskog rada u Banatu. Za sedište župe izabran je Vel. Bečkerek. Na vanrednoj skupštini izabrano je prvo statrešinstvo župe i to starešina Milivoj Mojac, načelnik T. Rajić, prosvetar M. Stanojević i tajnik M. Peričević.(11) Banatska župa 25. maja 1920. imala je 19 društava. Gradska društva bila su : Velika Kikinda, Bečkerek, Pančevo, Vršac, Bela Crkva. Seoska društva bila su : Dolovo, Crepaja, Čenta, Perlez, Orlovat, Tomaševci, Botoš, Melenci, Turski Bečej, Vranjevo, Dragutinovo, Bašahid, Turska Kanjiža, Mokrin i Kovin. Društva su tokom nedelja i praznika polazila u okolinu u sela da drže vežbe i predavanja. (12) Prvi župski slet Banatske župe u Bečkereku održan je na Vidovdan 1920. U Bečkerek je došlo 7.000 ljudi iz raznih delova Banata. (13) Posle sleta u Ljubljani došao je Slovenac brat Alojzij Pogačnik. Pošto T. Rajić nije mogao biti aktivan, načelništvo je predato Alojziju Pogačniku. Održavani su svake godine prednjački tečajevi za župu i društva. Rađeno je i na prosvetnom polju. Sokolsko društvo Kikinda imalo je odličnu sokolsku fanfaru, sokolsko društvo Bečkerek sokolsko pozorište, sokolski hor, orkestar i tamburaški zbor. (14) Gotovo sva društva imala su pevačke, tamburaške, ... odseke. Sokolska fanfara u Velikoj Kikindi osnovana je 4. aprila 1924. U župi se isticao Sokolski dom u Vel. Bečkereku, dužine 32 metra, širine 14 metara sa svim sporednim prostorijama. (15)

U Sokolskom kalendaru 1924. istaknuto je da je starešina Milivoj Mojac, načelnik Alojzij Pogačnik, tajnik Aleksa Jovanović. Bilo je 19 društava, 1411 članova, 345 članica, 1856 skupa, 357 vežbača, 132 vežbačica, 240 muškog naraštaja, 142 ženskog naraštaja, 559 muške dece, 420 ženske dece, 110 članova u sokolskoj odori. (16) Glavna godišnja skupština župe Veliki Bečkerek održana je 7. marta 1926. u Velikom Bečkereku. Bilo je prisutno 10 društava sa 24 delegata. U izveštaju prosvetitelja navodi se da su održana 64 predavanja, 58 sela, 18 akademija, 52 predstave, 36 zabava, 2050 knjiga, 17 javnih časova, 9 izleta, 1 župski i 1 okružni slet. Odlučeno je da se na Vidovdan priredi župski slet, jer će tog dana biti otkriven spomenik kralju Petru. Odlučeno je da na slet u Prag ide i fanfara iz Kikinde kao župska fanfara. U novu upravu ušli su starešina Đoka Pavlović, zamenici starešine Stojan Jakšić i Emil Nikolić, sekretar Aleksandar Jovanović, blagajnik Sava Petrov, prosvetar Miloš Stanojević, načelnik Alojz Pogačnik, zamenici načelnika Vaclav Martinek i Mita Nikolić, načelnica Dragica Matejić, zamenice načelnice Nevena Bogdanović i Mila Veselinović. U Nadzornom odboru bili su : Ante Tadić, Josip Teodorović i Sava Nikolić. Delegati za saveznu skupštinu bili su : Alojz Pogačnik, Stojan Jakšić i Miloš Stanojević. (17) U Sokolskom kalendaru za 1928. istaknuto je da je starešina Nikola Bešlić, načelnik Alojzij Pogačnik, načelnica Nevena Bogdanović, tajnik Aca Jovanović, predavač Miloš Stojanović. Bilo je 22 društva, 1564 članova, 257 članica, 125 člana u odori, 2 članice u odori, 408 vežbača, 103 vežbačice, 364 muškog naraštaja, 129 ženskog naraštaja, 499 muške dece, 433 ženske dece. Vežbaonice bile su 1 sokolski dom, 9 škola i 3 privatno. Prednjački ispit imalo je 16 muških i 3 ženskih prednjaka i prednjačica. Održano je 6 javnih vežbi i 46 predavanja. Bilo je u župi 1 muzika, 7 knjižnica i 5 zastava. Društvo Đala osnovano 1924., Boka, Kovačica osnovane 1926.(18) Vasilije Krestić je pisao o svom ocu Đuri Krestiću i njegovom sećanju na đalinske sokole. Njegov otac Đura bio je rođen u Segedinu 1905. gde su Krestići, sve do 1918. imali kuću. U Đali su imali kuću i imanje od oko 70 jutara zemlje. Njegov otac pohađao je osnovnu školu i niže razrede gimnazije u Segedinu. To su bile mađarske škole u kojima su učitelji i profesori bili monasi iz reda pijarista. Prema Đuri su ispoljavali mržnju. Nazivali su ga Rac Vodrac (divlji Srbin). To je probudilo u njemu jaka patriotska osećanja. Sa Sokolstvom se susreo u Velikoj Kikindi, kao učenik gimnazije. Posle Prvog svetskog rata njegov otac Đura postao je iskreni jugosloven i svesloven. Do Drugog svetskog rata i stvaranja NDH i njenih zločina iskreno je sledio devizu Brat je mio ma koje vere bio. Posle šestog razreda gimnazije Đura se nastanio u Đali. Rešio je da u Đali osnuje sokolsko društvo. U Sećanjima napisanim 1964., kada je imao 59 godina zapisao je sve što je bilo vredno pomena. Zahvaljujući đalinskim sokolima i njihovom radu, vreme između dva rata bilo je zlatno doba ĐaleĐura je organizovao sokolske nastupe. Režirao pozorišne predstave, glumio, držao predavanja, osnovao sokolski tamburaški orkestar, brinuo o obeležavanju značajnih državnih i verskih praznika. Stvorio je lutkarsko pozorište, za koje pravio lutke. Danas je u selu mrtvilo, Sokolana je prepuštena nemaru i neodgovornosti omih koji bi trebali da je sačuvaju. (19) Posle rata obnovljena su sokolska društva i osnivana nova i to u Novom Kneževcu (tada Turska Kanjiža), ... . Novi Kneževac 1922, Krstur1922, Sanad 1923 i Banatsko Aranđelovo i Đala 1924. Opštinski beležnik Kerečki pokušao je da stvori sokolsko društvo 1922. U dvorani gostionice udovice Kristine-Dade Maleničin održavao je sastanke sa omladinom, izvedene su vežbe i ceo rad je stao. Društvo se brzo razišlo. Beležnik Kerečki je otišao iz Đale. Đura Krestić je kao gimnazijalac bio član Sokolskog društva u Velikoj Kikindi. Prvo je bio naraštajac, a onda član. Posle je prešao u Đalu. U razgovoru sa opštinskim beležnikom Dušanom Kojićem, predratnim sokolom u Sremskim Karlovcima, učenikom dr Laze Popovića, dogovorio se da ponovo pokušaju da osnuju sokolsko društvo u Đali. Zakazali su sastanak sa nekoliko građana za koje su smatrali da će hteti da sarađuju u radu. Pozvali su i veliki broj omladine. Sastanak je održan u “Narodnom domu”, zgradi Jove Stojkovog, đalinskog darodavca 24.septembra 1924. Na sastanak su bili pozvani i predstavnici diletanskog društva „Zora” iz Đale. Prisutnima je izloženo šta je sokolstvo, čemu služi, kojim metodama želi da postigne ciljeve. Istaknuto je da je najvažniji uslov za postizanje sokolskih ciljeva ležao u dobrovoljnoj, samopregornoj disciplini. Telesno vežbanje je bilo samo sredstvo za postizanje ciljeva. Sokolstvo je radilo i na prosvećivanju svojih članova. Dizanju nacionalne svesti, razvijanju ljubavi prema otadžbini, zbližavanju svih slovenskih naroda. Kako je bilo i onih koji nisu bili pozvani, sastanak je naišao na oduševljenje, i prerastao je u osnivačku skupštinu. Izabrani su članovi uprave društva. U Upravi bili su starešina sveštenik Nikola Vajdić, zamenik starešine Svetozar Popov „Čiča”, članovi uprave Svetozar Đ. Koledin, Mladen Đ. Koledin, Rufim Đ. Koledin, Boža M. Cvejić, Đura Utornik, Aleksandar Utornik, Predrag Popov „Skorup”. Zamenik načelnika Dušan Kerečki, tajnik Slavko Zakić, blagajnik Borislav Todorov i zamenik načelnika Đura Krestić. Vebalo se u sali Narodnog doma.Stvorene su kategorije muški članovi i muški naraštaj. Nisu svi članovi uprave radili. Nikola Vajdić nije se interesovao za ras društva. Isto je bilo sa Dušanom Kerečkim. Svetozar Popov „Čiča” je obavljao dužnost starešine, zastupao je i predstavljao društvo. Đura Krestić je vršio dužnost načelnika. Slavko Slavko , predsednik Društva „Zora” nije hteo da vrši tu funkciju u sokolima. Članovi Društva „Zora” su smatrali da su sokoli osnovani da bi njih ugasili. Sokoli su imali svoj cilj dok je Društvo „Zora” bilo bez cilja i programa. Prikupili su deo omladine da povremeno organizuju diletansku predstavu. Iako su i dalje postojali, sva omladina je prešla u sokolske redove, sem nekoliko njih iz uprave „Zore”, koji su u sokolima videli nekog bauka.(20)


Na čelu župe bili su 1929. starešina Nikola Bešlić, Podstarešine braća Emil Nikolić, Stojan Jakšić i Vladimir Glišić. Načelnik je bio Alojzij Pogačnik, načelnica Nevena Bogdanović, tajnik Aca Jovanović, prosvetar M. St. Stanojević i drugi ugledni sokolski radnici. (21) U Prosvetnom odboru Župe Vel. Bečkerek bili su predsednik prof. Miloš Stanojević, zamenik predsednika učitelj Petar Mojsilović, tajnik Sava Pejić, izvestilac za trezvenost Stevan Žeberan, izvestilac za sokolsku štampu učitelj Jovan Piroški, izvestilac za lutkatrstvo Aleksandar Pavlović, knjižničar pravnik Veljko Cvejanović, izvestilac za statistiku geometar Mihajlo Dragojlović, izvestilac za film Ljubomir Rakić, načelnik župe nastavnik Alojz Pogačnik, okružni nadzornici : Emil Stojadinović, učitelj Vladan Pavlović i učitelj Ilija Čorda. (22)

Omladina se trudila da organizuje gimnastička društva. U tome nisu bili uspešni. Tek sa pojavom Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima počeo je ozbiljan rad. Ugarske vlasti nastojale su da zabrane srpske sokole. Sa početkom Prvog svetskog rata obustavljen je rad sokolskih društava. Posle oslobođenja društva su obnovila rad i osnovala Banatsku župu u Velikom Bečkereku. Naziv države je bio promenjen u Kraljevina Jugoslavija, a grada Vel. Bečkereka u Petrovgrad, pa je i ime župe promenjeno.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Dr. Laza Kostić“, „Srpski soko“, Sremski Karlovci, 18 (31) januar 1911,br.2;
2. M. St. St, „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 jula 1929, br. 13, God. XI, str. 16;
3. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
4. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb,
15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
5. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
6. „Tridesetgodišnjica Sokolskog društva u Velikoj Kikindi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 10 maj 1940, br. 19, str. 3;
7. „Spomenica petnaestogodišnjice Sokolskog društva u Vel. Bečkereku 1912-1927, Vel. Bečkerek 1927, str. 14, 15;
8. M. Stanojević, „Sokolstvo u Banatu župa Vel. Bečkerek”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 199;
9. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
10. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
11. M. St. St, „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 jula 1929, br. 13, God. XI, str. 16;
12. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
13. „Sokolski slet Banatske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 373;
14. M. St. St, „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 jula 1929, br. 13, God. XI, str. 16;
15. M. Stanojević, „Sokolstvo u Banatu župa Vel. Bečkerek”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 200;
16. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1924”, u Ljubljani 1923, str. 158;
17. ab., „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 93, 94;
18. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1928”, u Ljubljani 1927, str. 138, 139;
19. Vasilije Krestić, “O Đuri Krestiću, njegovim sećanjima na đalske sokole i sokolstvo”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2023, br. 81-82, str. 24, 25;
20. Đura Krestić, „O osnivanju đalinskih sokola”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2023, br. 81-82, str. 25, 26;
21. M. St. St, „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 jula 1929, br. 13, God. XI, str. 16;
22. „Izveštaj o prosvetnom radu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u 1933 godini”, „Izveštaji za 4 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 29 aprila 1934”, str. 18;