Vidovdan na XI Svesokolskom sletu u Pragu 1948.

Za posleratnu komunističku vlast u Jugoslaviji Savez Sokola bio je prepreka za ostvarenje njihovih ciljeva. Rato Dugonjić je u svom članku „11 novembar”, objavljenom u listu „Fiskultura” 1945. optužio „Soko” zajedno sa „Hrvatskim Orlom”, da je nastojao da omladinu odgoji u šovinističkom i antidemokratskom duhu. (1) Pošto je deo sokola u Sloveniji učestvovao zajedno sa komunistima u borbi protiv okupatora predsednik vlade Slovenije Boris Kidrič, u leto 1945. u Ljubljani, zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. (2) I bez toga bili bi zabranjeni kao smetnja ostvarivanju ciljeva nove vlasti.

Posle Drugog svetskog rata deo sokola nastavio je svoju aktivnost u organizacijama koje je stvorio novi režim a deo se povukao iz javnog života čuvajući sokolske tradicije i nadajući se da će doći vreme kada će biti obnovljen Savez Sokola. Smatrali su da je sokolska organizacija prešla u ilegalu. Nastojali su kao dr. Slobodan Đorđević da održavaju vezu sa sokolima u inostranstvu. Sokolski prednjaci koji su preživeli rat i posleratne likvidacije svoju su aktivnost mogli da nastave jedino u organizacijama koje su osnovali komunisti. A to je tada značilo u Fiskulturnom ili Gimnastičkom savezu. Kao patriote bili su spremni da pomognu obnovu zemlje uprkos tome što su na vlasti bili komunisti, a sokoli zabranjeni. Početkom 1948. ustanovljen je Gimnastički savez Jugoslavije, koji je okupljao 60.000 vežbača u 862 društva širom Jugoslavije (3). Kao primer može se navesti sudbina Sretena Stefanovića koji je rođen 17. novembra 1916. Nastupao je na naraštajskim sletovima i na Prvom svesokolskom sletu u Beogradu 1930. u vežbi podmladka. Nastupao je i kao vežbač na sletu bugarskih Junaka. U razgovoru sa dr Vladanom Vukašinovićem istakao je : „Sokolstvo nam je bilo sve, bila je to divna organizacija koja nas je vaspitavala i obrazovala. Bez obzira na nacionalnost i veru, svi smo bili jednaki. ... Kao sokol imao sam skraćen vojni rok za tri meseca, vojsku sam služio u Zemunu (1938-40)”. Zabrana vežbanja i rada sokola u Vršcu teško mu je pala. Za vreme rata ilegalno su se sastajali i vežbali. Desetak dana po oslobođenju Vršca (2.10.1944.) Kulturno-sportski odsek Mesnog narodnooslobodilačkog odbora u Vršcu ovlastio je Sretena Stefanovića da prikupi sve vežbačke sprave bivših nemačkih ustanova za potrebe gimnastičke sekcije USAOJ-a u gimnaziji (21.2.1945.) Ovlašćenje je izdato i potpisano 21.2.1945. Fiskulturno društvo „Jedinstvo” osnovano je 1947. Vežbanje su organizovali uglavnom bivši sokolski prednjaci, u Šislerovoj sali i na otvorenom vežbalištu. Sreten Stefanović učestvovao je na sokolskom sletu u Pragu 1948. Gradska vlast Vršca ustupila je na korišćenje gimnastičku salu društvu 1950. DTV „Partizan” osnovan je 1952. Njemu je Uredbom o ustupanju svih bivših sokolskih domova dodeljena sala. (4)

Neposredno posle osnivanja, Gimnastički savez Jugoslavije pripremao je učešće jugoslovenskih vežbača na XI Svesokolskom sletu u Pragu 1948. To je bio prvi ispit nove organizacije, koju je trebalo položiti u inostranstvu, pred bratskim narodom Čehoslovačke i mnogobrojnim gostima iz slovenskih i drugih zemalja. Jugoslovenska grupa u Pragu sastojala se od 700 boraca Jugoslovenske ratne mornarice i 3.300 fiskulturnika članova FISAJ-a i Gimnastičkog saveza. U Prag su išli sa 10 velikih specijalnih putničkih vozova. Sem mornara oko polovina vežbača bili su predratni sokoli (dr. Viktor Murnik, dr. Ivan Pustišek, Angelina Petrović, ...). Rezolucija Informbiroa objavljena je na Vidovdan. Vežbači su na putu doznali za rezoluciju i po piscima knjige „Naš sport u 1948” njihov odgovor bio je čvrsta rešenost da svim svojim snagama prikažu bar jedan deo istinite i stvarne Jugoslavije. U vežbi su mornari svojim telima izvodili konture broda, sidro i grb FNRJ. Omladinci i omladinke izvodili su vežbe koje su izražavale slavnu istoriju i stvarnost Titove Jugoslavije. Njihov nastup bio je burno pozdravljen, a posebno skupina „Turski marš“ koju je za sokolske potrebe pre Drugog svetskog rata priredio dr. Viktor Murnik, prvi načelnik Jugoslovenskog sokolskog saveza. Dr. Viktor Murnik je isto tako pripremio ekipu fiskulturnika za slet 1948. Predstavu je gledalo 300.000 posmatrača na velikom stadionu u Pragu. Kroz podršku jugoslovenskim vežbačima češki građani izražavali su svoj protest zbog sovjetske okupacije i uspostavljanja komunističkog sistema. Nikola Pilauer, član obnovljenog sokola u Beloj Crkvi, koji je učestvovao kao mornar Jugoslovenske ratne mornarice opisao je svoje doživljaje sa sleta : „ ... u Prag smo stigli oko deset sati pre podne. Stvarno je to bio spektakularan doček, svi stanovnici Praga izašli su da nas pozdrave ...Tog istog dana objavljena je rezolucija Imform biroa. Masu ljudi ništa nije moglo da zaustavi da na češkom jeziku kliču „nazdar jugoslavski namožnjici”. ... Više zemalja je učestvovalo na sletu, ali publika je od nas tražila da iz dana u dan ponavljamo vežbe, kako bi što više ljudi iz Češke mogli da dođu i vide nas ... Posle dvadesetog dana red je bio da krenemo, ukrcali smo se u voz, ali voz nije mogao da krene od Čeha koji su nam priredili ispračaj. Posle tri sata kašnjenja, krenuli smo za Beograd. ...U Beogradu smo izveli ceo program na Hipodromu kod Careve ćuprije.” (5) U vežbi „Turski marš“ u Pragu nastupili su među članicama Vera Cvetković, Nada Tigerman, Vera Tigerman, Gordana Manojlović, Ružica Cvejić, Mila Marinković, Olga Bugarski, Milena Vulović i Nata Stefanović a među članovima Svetozar Konstantinović, Božidar Prokić, Ljubodrag Prokić, Jovica Đorđević, Mile Petrović „Bomba”, Dobrivoje Bijanić, Vasilije Janoškov, Stevan Bajić i Vasilije Vasiljević. U sastavu mornara nastupili su Milovan Premović i Dimitrije Đorđević. Časove gimnastike i pripreme za slet vodili su nekadašnji sokoli Miodrag Mitrović i Svetozar Konstantinović. (6)

O utiscima sa sleta pisali su i praški domaćini. To je objavljeno u knjizi „Sokolski zbornik 1863-1963”, štampanom u Buenos Ajresu, 1963 godine. Stranih takmičara na sletu bilo je 15.000. Najviše ih je bilo iz Jugoslavije. Došli su u velikom broju, kao za vreme prošlih sletova, a pri nastupima se pokazalo da oni izviru iz sokolske škole, a njihovo bratimljenje sa češkim sokolima bilo je iskreno i bratsko. Videlo se da je tradicija bratstva duboko urezana u srcima. Nasuprot njima delegacija Sovjeta brojala je 500 lica, kojima je bilo zabranjeno da dolaze u privatan dodir sa sokolima. Bugarska delegacija imala je 81 člana i samo je nastupila na akademiji. Grupa Lužičkih Srba bila je malobrojna, i nastupila je samo sa narodnim igrama. (7) Tajna policija je pratila sve aktivnosti uključujući i sokolske garderobe. Uprkos tome kada je povorka sokolskih četa prolazila pored glavne tribine, na kojoj su se nalazili članovi komunističke vlade okrenuli su glave umesto ka njima od njih. (8) Na suprotnoj strani od rukovodstva partije bila je Titova slika. U disertaciji Nikole S. Mijatova „Sport u službi socijalizma : jugoslovensko iskustvo 1945-1953” o događajima u Pragu komentarisano je : „Neuspešno, Čehoslovačka je pokušala da integriše Sokole u novu socijalistički sport. U realnosti, na sletu, sokoli su se postavili reakcionarno u odnosu na novu vladu. U svemu tome, značajnu ulogu odigrali su i jugoslovenski sportisti koji su pobrali mnoge simpatije u Pragu, kojima opet ne treba pridavati naročitu važnosti. Demonstracije sokola bile su u biti antisocijalističke a sa te strane simpatisanje Tita bilo je isključivo kao vid opozicioniranja vladajućem čehoslovačkom režimu. Za jugoslovensku vladu podrška je bila dobrodošla ali i potvrda da je prekid sa sokolskom prošlošću bila dobra odluka s obzirom da se pokušaj integracije Sokola u Čehoslovačkoj završio katastrofalno.” (9)

Tadašnja komunistička vlast veličala je ponašanje fiskulturnika na sletu. U okviru proslave Dana Republike, 29. novembra 1948. održana je na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu svečana akademija Gimnastičkog saveza Jugoslavije. Svečanu akademiju otvorio je svojim pozdravnim govorom ministar vlade FNRJ dr. Pavle Gregorić. Između ostalog istakao je : „ … Ovim poslednjim zadacima naše oslobodilačke borbe određen je i karakter opšteg razvitka fizičke kulture u novoj Jugoslaviji. Ona dobija danas mnogo širi značaj nego što je to bilo u staroj kapitalističkoj Jugoslaviji, masovni, narodni značaj Fizička kultura ima zadatak, - kako veli drug Kardelj: - „Da stvara čoveka koji će svesno znati da se uključi u izgradnju nove Jugoslavije i koji će biti sposoban, fizički i umno, da doprinese najviše na tome području. ... Veliku ulogu u razvitku fizičke kulture igrali su svakako Državni institut za fiskulturu, ...”. Spomenuti institut je bila preimenovana Viša škola za telesno vaspitanje koja je delovala u Sokolskom domu Beograd Matice i u kojoj su nastavnici bili uglavnom nekadašnji sokoli.

Komitet za fiskulturu vlade FNRJ i Izvršni odbor Fiskulturnog saveza Jugoslavije odlučili su da na akademiji zajednički odaju priznanje za zalaganje i visoku patriotsku svest kolektivu učesnika na Svesokolskom sletu u Pragu 1948. i to : svim vežbačima, vodnicima, komandirima i zamenicima komandira četa, svim štabovima brigada i glavnom štabu u sastavu : Jozo Bačić, komandant; Neda Krmpotić, zamenik komandanta; dr Ivko Pustišek, načelnik; članovi štaba : Bora Stojadinović, Vlado Jurančić, Rudolf Car, Jovan Šćekić, Tomaš Šavnik. Zasebno su pohvaljeni za iste zasluge : dr Viktor Murnik, Petar Lamza, Boris Gregorka, Rafo Ban, Jelka Ban, Viktor Lintner, Jelica Vasas, Milica Šepa, Vasiljka Rakić, Lojze Šavorn, Frane Žic, Dragica Basletić, Janko Kavčić, Slavko Poljšak, Dana Poljšak, Janko Leskošek, Lojze Kovač, Zdenko Pavić, Emil Vukotić, Duško Momčilović, Milutin Šakić, Milan Lončarić, Milan Stanković, Duško Stefanović, Bosa Uzelac, Radenko Kovačević, Ljuba Milojević, Kadro Fetahagić, Cane Avramovski, Mirko Radulov, Dragutin Ćosić, Slavoljub Đukić, Jovan Cekić, Drago Preljević, Miroslav Botić, Branko Karanović, Zvonko Suligoj, Hrvoje Barišić, Nevenka Borac, Đurđa Brozović, Leopold Šega, Matija Maližić, Edo Ljubibratić, Olga Keržan, Pavla Vrhovec, Milan Smerdu, Miha Vasić, Mira Vakcel i Marijan Dobovšek. Kako je istakla Neda Krmpotić : „Lik fiskulturnika-vežbača sa praškog sleta, koji sa upornošću i doslednošću uči i izvršava zadatak, koji je plameni i odvažni patriota svoje domovine ostaće svetli primer u razvoju naše fiskulturne organizacije, koja u svojim redovima vaspitava i ima takve ljude.“ Generalni sekretar Fiskulturnog saveza Jugoslavije Miroslav Kreačić osvrnuo se na rad u 1948 godini. Istakao je : „ ... Uspešno učestvovanje naših fiskulturnika na sletu u Pragu predstavlja jedan od naših najvećih ovogodišnjih uspeha. Naša omladina pokazala je u Pragu, gde su, pored stotine hiljada gledalaca iz Čehoslovačke, bili prisutni i razni politički i kulturni radnici iz celog sveta, visoki uspon naše fiskulture, vežbe koje su bile ocenjene najvećim ocenama. .... a odražavale su slavnu istoriju i slavnu stvarnost nove Jugoslavije. U danima pojave čudovišne rezolucije oko 4.000 mladića i devojaka iz svih krajeva naše zemlje razbilo je usred Praga razne klevete i laži i jasno i nepokolebljivo pokazalo jedinstvo naroda Jugoslavije, i ljubav naše omladine prema našoj Partiji i drugu Titu, i čvrstu veru u izgradnju socijalizma i pobedu istine. Najveće sportske uspehe postigli smo u atletici, plivanju i futbalu. Atletikom se pre rata u celoj zemlji nije bavilo ni hiljadu ljudi, a na krosevima je tada učestvovalo oko 100 takmičara. Danas se atletikom aktivno bavi oko 10.000 sportista a masovni krosovi u proleće i u jesen obuhvataju do 500.000 učesnika.” (10)


U Programu III fiskulturnog sleta i festivala graditelja Novog Beograda 3 oktobra 1948. na sportskom centru br. I. navedeno je da X. Beogradska brigada izvodila vežbe sa Svesokolskog sleta u Pragu. (11) Posle rata po podacima u knjizi „Naš sport u 1948“ bio je nedostatak stručnog kadra, koji je trebao da prihvati i vežba sa hiljadama novih i mladih fiskulturnika. Tradicije naših gimnastičara bile su četvorogodišnjim zastojem skoro izbrisane. Nedostatak sprava za vežbanje stvarao je velike teškoće ali fabrike su počele da izrađuju dovoljnu količinu sprava i vežbačkih odela. U celoj knjizi „Naš sport u 1948“ sokoli se spominju samo na dva mesta : Na slici mornara koji vežbaju na XI Svesokolskom sletu u Pragu i u delu o odbojci u kome se isticalo da odbojka u predratnoj Jugoslaviji nije bila raširena niti popularna sportska grana. Održavala se jedino uz sokolsku organizaciju, po letovalištima i kupalištima. (12) Tako je u posleratnoj knjizi o sportu predstavljeno sokolsko pregalaštvo u širenju novih sportova.

Posle Drugog svetskog rata deo sokola nastavio je svoju aktivnost u organizacijama koju je stvorila nova vlast. Primer za takve je sudbina Sretena Stefanovića. Deo sokola povukao se iz javnog života čuvajući sokolske tradicije i nadajući se da će doći vreme kada će ipak biti obnovljen Savez Sokola. Po njima sokolska organizacija je prešla u ilegalu. Nastojali su kao starešina dr. Slobodan Đorđević da održavaju vezu sa sokolima u inostranstvu. U zemlji se osećao nedostatak stručnog kadra. Sokolski prednjaci koji su preživeli rat i posleratne likvidacije svoju su aktivnost mogli da nastave samo u organizacijama koje su osnovali komunisti. Kao rodoljubi bili su spremni da se bore i da pomognu obnovu zemlje bez obzira na to što su Jugoslavijom vladali komunisti. Prvo iskušenje za njih, bio je slet u Pragu 1948. Prvi put do tada na svesokolski slet u Pragu nisu išli kao sokoli nego kao fiskulturnici. Kroz podršku jugoslovenskim vežbačima češki građani izražavali su svoj protest zbog sovjetske okupacije i vlasti komunista. Podrška učesnika sleta i češke publike bila je važna za tadašnju vladu Jugoslavije u njenoj borbi za očuvanje nezavisnosti zemlje. Borba sokolskih prednjaka i običnih članova pod režimom koji nisu smatrali svojim, ali su ostali verni svojoj zemlji može da posluži kao primer današnjoj omladini kako se pregara i bori za otadžbinu. Iako su preživeli sve strahote rata i posleratne diktature koja je likvidirala sve koje je smatrala preprekama za osvajanje i ostajanje na vlasti nastavili su da se bore za svoju zemlju. Sledili su sokolsko geslo : Ustaj ! Živi ! Bori se ! Ne kloni ! Iako su zvanično bili fiskulturnici jer su komunističke vlasti zabranile sokole oni su smatrali sebe i dalje sokolima i kao takvi su zastupali Jugoslaviju na sletu u Pragu. Za njih je tada bio Vidovdan 1948. Nasuprot Nikoli S. Mijatovu smatram da je Zapad uočio masovnu podršku Čeha Titu na sletu i da su zbog toga smatrali da Tito ima podršku u zemljama koje su bile pod sovjetskom vlašću i da zbog toga treba podržati Tita i njegov režim. Hteli su da potkopaju vlast i uticaj Sovjeta. I zbog toga su dugo podržavali Titovu Jugoslaviju.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Rato Dugonjić, „11 novembar”, „Fiskultura”, Beograd, 1 novembar 1945, br. 8, str. 1;
2. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89, 90;
3. „Savezni slet Partizana 26-28 juna i 4-6 jula“, Beograd 1959;
4. Dr. Vladan Vukašinović, „Susret sa Sretenom Stefanovićem gimnastičkom i sokolskom veličinom”, „Oko Sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 14,15;
5. Urednik Ljubomir Vukadinović, „Naš sport u 1948“, Beograd 1949; Pavle Vračarić, „Obnavljanje sokolstva na teritoriji Savezne republike Jugoslavije“, „Savetovanje uloga obnovljenog sokolstva ...“, Izdavač Sokolska župa Beograd, jun 1996, Beograd,str.30; Nikola Pilauer, član sokola u Beloj Crkvi (Banat), „Učešće na sletu u Pragu 1948. godine“, „Oko sokolovo“ Beograd, jul 2011, br.41-42, str.25,26;
6. dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu : 101 godina sokolstva i 128 godina gimnastike (1885-2013)”, Smederevo 2013, str. 191;
7. „Nemi protest”, „Sokolski zbornik 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 245;
8. „Nemi protest”, „Sokolski zbornik 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 246;
9. Nikola S. Mijatov, „Sport u službi socijalizma : jugoslovensko iskustvo 1945-1953”, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd, 2019, str. 477;
10. Urednik Ljubomir Vukadinović, „Naš sport u 1948“, Beograd 1949;
11. „Program III fiskulturnog sleta i festivala graditelja Novog Beograda”;
12. „Vežbanje na spravama”, Urednik Ljubomir Vukadinović, „Naš sport u 1948“, Beograd 1949;