Vidovdanski sokolski slet u Sarajevu 1924.

Sokolski savez održao je odborsku sednicu 30.9. 1923. u Ljubljani. Sokolstvo Bosne iznelo je predlog da se 1924. obeleži sletom u većem stilu i kao opštu spomen-slavu 10 godišnjicu sarajevskog atentata. Odbor je usvojio predlog župe i za slet obavezao župe sarajevsku, tuzlansku, mostarsku i banjalučku. (1) Slet je bio vidna manifestacija za dvojicu pogubljenih sokolskih radnika Miška Jovanovića i Veljka Čubrilovića, koje je trebalo da poznaje celo sokolstvo. Oni su pod vođstvom Steve Žakule hteli da tada uspavanu i alkoholičnu omladinu, punu fraza i šovinizma reči, nauče da kroz sokolstvo budu borci za delo oslobođenja. Išlo se od doma do doma, od sela do sela, od pojedinca do pojedinca i propovedalo U Sokolstvo za narod i slobodu. (2) Sokolska župa Sarajevo bila je 1923. najmanja u Sokolskom savezu. Imala je 7 društava, od kojih nisu delovala društva Vareš i Bugojno. Najveći protivnik jačeg sokolskog rada bile su zaoštrene političke prilike. (3)

U „Sokolskom glasniku” istaknuto je da je slet bio obavezan za župe : Sarajevo, Banja Luka, Kragujevac, Mostar, Tuzla i Užice. Skupne vežbe su bile iste kao za slet u Zagrebu osim prostih vežbi za članove. U Sarajevu je trebalo izvoditi Vojinovićeve proste vežbe, koje je izdalo T.O. Bačke sokolske župe (Seoski radovi). (4) Na zemlji koja je izabrana za slet nalazila se vojna baraka. Trebalo je mnogo vremena dok je vojska rešila da je ukloni. Na prostoru za vežbe mogli su da vežbaju do 1.500 vežbača. Tribine su mogle da prime oko 8.000 gledalaca. Planirane su bakljada u čast kumova zastava, banket za uzvanice u Oficirskom domu, koncert u parku Cara Dušana, vatromet, izleti, Sokolski trkački sastanak na trkalištu u Butmiru kod Sarajeva, veselica na Ilidži. Na inicijativu sletskog odbora za vreme sleta predviđena je u Sarajevu Industrijsko-zanatlijska izložba. (5) Ministarstvo Saobraćaja je rešenjem od 16 aprila Br. 5163/24. odobrilo za posetioce Pokrajinskog sleta u Sarajevu povlastice na državnim železnicama : 1. Zvanični izaslanici stranih sokolskih društava imali su besplatnu vožnju I i II klase od granice do Sarajeva i natrag. 2. vežbači članovi saveza imali su popust 75% od polazne stanice do Sarajeva i natrag. 3. Posetici sleta imali su polovinu cene od polazne stanice do Sarajeva i natrag. Svi su morali da imaju legitimaciju od mesne uprave sokolskog društva, na kojoj je trebalo da bude označeno da li putuju kao vežbači ili posetioci, ili kao izaslanici iz inostranstva. Vežbači su kupovali na polaznoj stanici pola karte, a posetioci celu kartu. To im je važilo za povratak, ako uverenjem uprave sleta dokažu da su učestvovali na sletu. Strani izaslanici pokazivali su na stanici svoje legitimacije pri dolasku i odlasku. Povlastice su važile od 24 juna do 7 jula 1924. (6)


Mnogo priprema i rada zahtevale su predradnje za sletove u Zagrebu i Sarajevu. III Pokrajinski slet u Sarajevu održan je na Vidovdan, od 27 do 30 juna 1924. uz brojno učestvovanje sokolstva. Sokoli su smatrali da je slet uspeo u moralnom pogledu. U Zagrebu od 13 do 18 avgusta 1924. održan je II Sokolski sabor i pokrajinski slet. (7)


Na sletu su učestvovale župe : Sarajevo, Banja Luka, Kragujevac, Mostar, Tuzla, Split, Užice, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Bačka – Novi Sad, Niš, Osijek, Skoplje, Šabac, Banatska (Veliki Bačkerek) i Zaječar, ukupno 17. Utakmica je bila 27 juna 1924. Muškom utakmicom upravljao je brat Vidović iz Sarajeva, ženskom sestra Cigojeva, načelnica JSS (iz Ljubljane). Načelnik JSS brat Miroslav Ambrožić došao je nekoliko dana ranije u Sarajevo radi tehničkih priprema za slet. Posle utakmica bila je sednica svih župskih i društvenih načelnika i načelnica sa prisutnim članovima saveznog tehničkog odbora. Na Vidovdan, 28 juna 1924. bilo je osvećenje zastave Sokolske župe Sarajevo, poklona kralja Aleksandra. Sem zastupnika kralja generala Hadžića bili su prisutni : ministar prosvete Pribićević, izaslanstvo ČOS: brat Štepanek, dr. Urban, Bilek i sestra M. Mala, izaslanik ministra vojnog general K. Smiljanić, starešinstvo JSS : starosta brat Gangl, načelnik brat Miroslav Ambrožić i drugi izaslanici vlasti i vojske. Bilo je 16 sokolskih zastava, 2 zastave podmladka, 708 članova u svečanom odelu, 232 članice u vežbačkom odelu, 136 muškog podmladka, 164 ženskog podmladka, muške i ženske dece, 376 vojnika i 5 fanfara. U ime kralja, general Hadžić predao je novu zastavu starešini Sarajevske župe bratu dr. Besaroviću, koji ju je dao novom zastavniku na čuvanje. Za to vreme puštane su rakete, iz kojih je na visini izleteo štit sa zastavom narodnih i državnih boja, topovi su pucali na brdu, muzika je svirala. U ime vlade govorio je ministar Pribičević, u ime ministra vojske, general Hadžić, u ime JSS sokolski pesnik brat Gangl, u ime ČOS. brat Štepanek. Svi govori bili su puni žara i priznanja i sokolskog osećanja. Sve je bila manifestacija sloge Sokolstva sa vojskom i narodom. Simbol bio je Vidovdan. Pri svečanosti predala je Sarajevska župa za kralja plaketu (uveličanu značku). Svečanost je bila završena defilovanjem sokolstva i vojske. Posle podne bilo je javno vežbanje. Raspored : 1. članovi (1020) proste vežbe, seljački radovi; 2. članice (450) proste vežbe sletske; 3. muška i ženska deca (160) sletska scena brata Bogunovića (proste vežbe sa umetnutim kolom i pevanjem); 4. članovi dve „devetke” (brata Sockog), Zagreb i Beograd I; 5. Mornari (iz Đenovića) prosta vežba uz pesmu „U boj”; 6. članice (74) prosta vežba Zagrebačkog sleta; 7. vojnici inžinjerijskog puka, Kragujevac (16) vežbe puškama u ratnoj opremi; 8. podoficirska škola Zagreb (115) proste vežbe (sa originalnim i lepim nastupanjem); 9. članovi (64) proste vežbe Zagrebačkog sleta; 10. članovi i podmladak vežbe na spravama i to : 2 vratila, 5 razboja, 1 krugovi, 1 konj uzduž, 1 skok na daljinu – a podmladak 2 razboja; 11. podoficirska škola Zagreb (115) vežbe puškama (Vojinović). Disciplinom, redom i izvođenjem odlikovali su se vojnici, a naročito podoficirska škola Zagreb. Odličan je bio „U boj” mornara i „devetka”. Istog dana uveče bila je svečana predstava u Narodnom pozorištu : II čin „Smrt majke Jugovića” - muzika, pevanje i recitovanje. Osim toga bila su na dva mesta sokolske akademije, na kojima su posebnim tačkama učestvovala mnoga društva. Posle priredbi bila je u gradskoj većnici zajednička večera, koju je priredila sarajevska opština. Prisustvovali su izaslanici župa, vojske, ... . Razvijanje zastave podmladka Sarajevske župe bilo je 29 juna 1924. Zastavu je darovao starešina Sarajevskog sokolskog društva brat dr. Perišić. Načelnik sarajevske župe brat Steva Žakula primio je zastavu i predao izabranom zastavniku. Bio je prisutan odred muškog i ženskog podmladka kao i starešinstvo saveza i župa. Zatim je bila svečana povorka, u kojoj je bilo : 24 člana sokolske konjice, 1.030 članova u svečanom odelu, 186 članova u vežbačem odelu, 480 članica u vežbačkom odelu, 28 članica u narodnoj nošnji, 184 vojnika pešadije, 5 fanfara, 19 sokolskih zastava i 2 zastave podmladka. Povorku je predvodio načelnik saveza brat Ambrožić sa starešinstvom saveza, župa i izaslanicima ČOS. Povorka je prolazila glavnim ulicama, zaustavila se pred gradskom većnicom i tu je brat dr. Perišić pozdravio Sarajevsku opštinu i zahvalio se na lepom dočeku sokola. U ime opštine odgovorio je vladin komesar G. Hadžiomerović. Povorka je nastavila put ka grobovima Vidovdanskih sarajevskih mučenika Principa i drugova, koje su sokoli zajednički posetili. Na grobovima su govorili brat Gangl i brat J. Nenadović, koji je položio na grob u ime Sokolstva venac uz ostale, koji su se na grobovima već nalazili. Posle su članovi pojedinačno dolazili da vide izbliza grobove junaka, koji su se žrtvovali za oslobođenje svoje zemlje i naroda.


Posle podne bilo je javno vežbanje na sletištu. Nastupili su : 1. članovi (800) proste vežbe seljačkih radova; 2. članice (430) proste vežbe; 3. muški podmladak (360) vežbe kratkom palicom (zagrebačke); 4. ženski podmladak (256) ritmičke proste vežbe; 5. podoficirska škola (115) proste vežbe; 6. podmladak iz Mostara (36) skupine sa promenom uz muziku; 7. članovi iz Zagreba : Erbenovu „devetku”; 8. podmladak (8) boksovanje sa odbranom; 9. mornari (9) proste vežbe „U boj”; 10. podmladak iz Mostara Erbenovu „šestnaesticu”; 11. članovi i podmladak vežbe na spravama i to : 2 vratila, 4 razboja; podmladak 1 krugovi i 1 vratilo; ženska deca : igre; 12. vojnici 10, 15 i 25 puka (240) vežbe sa puškama (Vojinović). Uzorno, sa puno discipline i shvatanja vežbali su vojnici proste vežbe (podoficirska škola) i puškama (10, 15 i 25 puk). Erbenova „devetka” i boks podmladka je potpuno uspelo.


Uveče je na sletištu bila narodna zabava. Pevačka društva izvela su svoje pevačke tačke. Sokolsko društvo sa Korčule izvelo je igru „Morešku” u starinskom odelu i udešenu prema davnim viteškim običajima. Članovi sokolskog društva iz Ljubljane (7) vežbali su vežbe sa gorećim buzdovanima. Za to vreme vojska je priredila živu sliku uz jako osvetljenje. Slika je prikazivala rat : pucanje topova, mitraljeza, streljački stroj Sokolstvo uz vojsku i kapiju sa osvetljenjim natpisom „Zdravo!”. Time su uglavnom završene glavne svečanosti. Ništa slično nije dotad videlo Sarajevo. Priređeni su izleti na Ilidži i na izvoru reke Bosne. Od sestara jedino je Beogradska župa bila propisno odevena i jedino je ona upotrebljavala vežbačko odelo za vežbalište i za povorku. Sarajlije su prema prilikama uspešno izvele slet. Uređenje sletišta je autora članka u „Sokolskom Glasniku” prijatno iznenadilo. Imena braće : Besarovića, Perišića, Žakule, Vidovića, Čovića, Čihaka i ostalih ostalo je u lepoj uspomena sa sleta. Svi učesnici bili su zadovoljni. Većina njih je prvi put posetila Sarajevo i njegovu okolinu sa zdravim vazduhom i planinama. U članku u „Sokolskom Glasniku” istaknuto je : „Pre deset godina Vidovdan Sarajevski bio je još dan ropstva i nasilja, a ove 1924. godine Sarajevski Vidovdan bejaše dan slobode, pobede – dan Sokolstva.” (8)
Dušan M. Bogunović istakao je prilikom sleta 1924. u Sarajevu: „Prilikom svog boravka na sletu u Sarajevu videćete tamnice, vešala, istoriju toga Sokolstva. Vidićete i upoznati starešine, vođe, tajnike i obične članove, koji su za vreme rata nosili sokolski krst. Videćete decu : Miška i Veljka, ili još drugih znanih i neznanih Sokola, čiji očevi i majke na vešalima završiše svoj sokolski život. Nećete naći mnogo organizacije, sprava i domova, ali ćete naći dušu sokolsku, koja kad se malo snađe posle teških udaraca, stvoriće i organizaciju i sprave i domove – jer duša i ideja uslovi su života i stvaranja.” (9) Sokolstvo je predstavljalo u Jugoslaviji najmoćniju omladinsku organizaciju, kojoj je temelj bio bratstvo i jednakost a cilj fizičko jačanje i moralni preporod. Bili su vođeni od Slovenaca, najstarijih i najiskusnijih sokolskih pregalaca. Napredovali su ne samo u brojnom pogledu već i u pogledu tehničke spreme i idejnog usavršavanja. Imali su unutrašnje krize i vučenja u predratnu podvojenost, ali u svojoj celini nisu se zaustavljali ni sitnim nezadovoljstvima a pogled im je bio uperen u veliku budućnost. Svoju snagu i spremu sokoli su ispoljavali na sletovima. Od oslobođenja i ujedinjenja nije prošla ni jedna godina, a da se ne održe sletovi, bilo župski ili pokrajinski. Godina 1923. bila je namenjena unutrašnjem jačanju, konsolidaciji i održavanju župskih sletova. Sokoli su održali dva veća pokrajinska sleta 1924. jedan na Vidovdan u Sarajevu i drugi 15-17 avgusta 1924. u Zagrebu. Stevan Žakula istakao da su glavne misli pokretači održavanja dva sleta u jednoj godini i u mestima u kojima su održani da je Sarajevo već ušlo u istoriju kao mesto u kojem je planula prva varnica u izbijanju Prvog svetskog rata; Ono je bilo kolevka slobode i ujedinjenja. Nigde nije bilo podesnije da se održi opšti omladinski sastanak na dan desetogodišnjice početka krvavog kola i ponoviti sve ono što je u tom razmaku vremena stvaralo i događalo nego u Sarajevu. Sa druge strane snagu sokolstva i žilavost sokolskog rada trebalo je vidno pokazati u krajevima koji su za sokolstvo bili neuki. Zagreb je još 1919. bio određen za zborište II sokolskog sabora. Prilika se morala propratiti jačim tehničkim akcentom i snažnijom idejnom manifestacijom. U sokolskom životu Zagreb je počeo da se grčevito hvata jednog reterirajućeg položaja. U zagrljaju bratstva njega su uvek prolazili žmarci nelagodnosti. Sletom mu je trebalo dokazati pitomost bratstva i nelepotu podvojenosti. Oba sleta održana su po programu stručnih odbora koji su ih priređivali. Na oba sleta ispoljila se snaga sokolske žilavosti, izvežbanost mase i savršenost pojedinaca. Kroz ulice i sarajevske i zagrebačke grmele su sokolske hiljade. Unoseći u svest spokojstvo sutrašnjice. „Ko je imao prilike da vidi gusto svrstane falange pred sarajevskim Magistratom ili pred zagrebačkim kazalištem, ... ko je sa razumevanjem pratio sadejstvo vojske, taj je ostao isceljen kao da je „na vrelu bratstva oprao očinji vid”. Po Žakuli bilo je razlike između dva sleta Vidovdanski šareno Sarajevo plivalo je u razdraganosti i oduševljenju, ....Zagrebom je duvao prohladni nordijski povetarac; Sarajevo je bilo toliko svoje, koliko je Zagreb bio stran i tuđ. (10) Sokoli su u posleratnom periodu nastavili da obeležavaju stradanje srpskih sokola zbog sarajevskog atentata. Sokolsko društvo u Sarajevu je 3 februara 1925. prilikom 10-godišnjice smrti trojice sokola Veljka Čubrilovića, Miška Jovanovića i Danila Ilića, priredilo pomen u staroj srpsko-pravoslavnoj crkvi. Na pomenu su bili prisutni svi sarajevski nacionalistički krugovi sa Orjunom na čelu. Po svršenoj službi prisutni su pošli na groblje, gde je takođe održan kratak pomen. (11)


Posle Prvog svetskog rata sokoli su se trudili da sačuvaju sećanje na borce i žrtve pale za slobodu. Sokolstvo Bosne i Hercegovine predlagalo je Savezu da se obeleži desetogodišnjica sarajevskog atentata. Savez je pristao i odredio 4 župe iz BiH da učestvuju. Do početka sleta broj župa koje su učestvovale na sletu porastao je na 17. U sastavu tadašnje župe Mostar bila su sokolska društva Boke Kotorske.

III Pokrajinski slet u Sarajevu održan je na Vidovdan, od 27 do 30 juna 1924. kao spomen-slava 10 godišnjice sarajevskog atentata. Kralj Aleksandar bio je pokrovitelj sleta i kum zastave. Đeneral Hadžić razvio je na sletu zastavu Sokolske župe. Svečanu povorku predvodili su načelnik Saveza Ambrožić, načelnik sarajevske župe Žakula, prestavnici čeških sokola Šćepanek i Bilek, starešina Saveza Gangl i podstarešina Paunković. Brojni učesnici sleta prvi put su posetili Sarajevo i obišli grupno ili pojedinačno grobove Principa i drugova. To je bilo najvažniji uspeh sleta. Iste godine održan je slet u Zagrebu. Sokolski slet je pomogla vlast angažovanjem vojske i povlasticama na železnici. Učesnik sletova 1924. Stevan Žakula uočio je razlike između gradova u kojima su održani sletovi Sarajeva i Zagreba, ali je smatrao da sokolske falange imaju dovoljno snage da potisnu takva raspoloženja i učvrste proklamovano slovensko bratstvo i državno jedinstvo. Istorija je pokazala da nije bilo tako.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Odborska sjednica ...”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1923, br. 1, str. 18;
2. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924. br. 2, str. 14;
3. „Sokolski dnevi v Beogradu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1923, br. 5-6, str. 161, 168;
4. „Iz tehničkog odbora JSS”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1923, br. 11-12, str. 360, 361;
5. „III pokrajinski slet Jugoslavenskog sokolskog saveza u Sarajevu na Vidovdan 1924.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1924, br. 9, str.129, 130;
6. „Povlastica za Pokrajinski sokolski slet u Sarajevu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1924, br. 9, str. 113,114;
7. Uredio Ante Brozović „Sokolski zbornik”, knjiga I, Beograd, 1934, str. 233;
8. M.V j ć., „III pokrajinski slet Sokolstva u Sarajevu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1924, br. 12-13, str. 147-151;
9. Dušan M. Bogunović, „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
10. St. Žakula, „Dva sokolska pokrajinska sleta.”, „Kalendar-almanah Prosveta,”za godinu 1925, Sarajevo, str. 216, 217;
11. „Pomen trojici slavnih Sokola”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 54;