Sokoli o Masariku

Sokolima u Jugoslaviji bio je uzor predsednik Čehoslovačke Masarik. Masarik je rođen 7 marta 1850. u siromašnoj porodici. Stupio je u Praški Soko 1884. Nije poznavao kompromisa ni popuštanja kada je bila u pitanju istina. Postao je poznat u svetu kada je razotkrio laži Austro-Ugarske u veleizdajničkom procesu u Zagrebu i Fridjungovom procesu u Beču. On je pre Prvog svetskog rata posećivao našu zemlju i pomagao koliko je mogao našem narodu. Za vreme Prvog svetskog rata sem za Čehe zalagao se i za srpsku stvar. (1)

U Sokolani u Kotoru je 7 marta 1926. održano predavanje “o životu i radu dra Tome G. Masarika” kao prvo u nizu predavanja kojea su održana o čehoslovačkom narodu sa svrhom upoznavanja i pripreme za sveslovenski sokolski slet. Predavač G. Grujić prikazao je ličnost Masarika, kao filozofa i političara i kao borca za oslobođenje Slovena. U istom cilju priređeno je 7. 4. 1926. Čehoslovačko veče sa isključivo čehoslovačkim programom, a krajem maja i javna vežba. Osim ovih priredbi društvo je te godine naročitu pažnju posvetilo propagandi sokolske misli u selima sreza. (2) U svim većim varošima Jugoslavije proslavljan je 80 rođendan predsednika Čehoslovačke Tome Masarika. U Skoplju Jugoslovensko-Čehoslovačka Liga priredila je proslavu 80 rođendana Tome Masarika 7. marta 1930. a Sokolska župa Skoplje 9. marta 1930. (3) Sokoli u Bačkoj Palanci su 9 marta 1930. proslavili svečanom akademijom osamdeseti rođendan predsednika Čehoslovačke Masarika. (4) Sva društva Sokolske župe Zadar-Šibenik priredila su proslavu osamdesetogodišnjice predsednika Masarika, jednog od najizrazitijih predstavnika sokolskih težnji i nastojanja. Ime Tome Masarika bilo je poznato u krajevima župe još iz doba pre Prvog svetskog rata, kada dolazio i obilazio pojedina sela šibenske okoline. Društva Siverić i Šibenik priredila su proslavu 8 marta 1930. a većina društva : Benkovac, Betina, Drniš, Kistanje, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko održala su proslavu 9 marta 1930. Društva Biograd na moru, Filip-Jakov i Vodice održala su proslavu 16 marta 1930. Sokolska društva su pozvala da učestvuju kulturne i humane ustanove, što su one prihvatile. Neka društva čisto verskog karaktera ignorisala su proslave. U Šibeniku je proslavu organizovala uprava župe. Uz učestvovanje Filharmoničkog društva, Hrvatskog muzičkog društva „Kolo”, Šibenske muzike i Ženske narodne zadruge sastavljen je program. Bila je akademija u Gradskom kazalištu, zatim promenadni koncert Šibenske muzike, a uveče čajanka Ženske narodne zadruge. Akademiji je otvorila muzika Sokolskog društva Šibenik sa himnama češkoslovenskom i jugoslovenskom. Zatim je govorio župski starešina prof. Marko Triva. „Kolo” pevalo je Hatzovu kompoziciju „More” za muški hor, a Filharmoničko društvo Mokranjčev „VII rukovet”. Župski prosvetar govorio je o životu i radu Masarikovom. Muški hor Filharmoničkog društva pevao je „Utopljenka” od Kriškovskoga. Muški hor „Kola” pevao je „Hej Slovane” od Rihovskog. U Benkovcu je takođe održana proslava 9 marta 1930. Pre podne svrstalo se članstvo i građanstvo u povorku, jedni sa jugoslovenskom a drugi sa čehoslovačkom zastavom. Posle obilaska mesta otvorena je akademija. Starešina društva Obrad Knežević istakao je da je Masarik pomogao da izađu iz teških veriga stoletnog robovanja.(5) Sokolsko društvo Ulcinj proslavilo je 13. marta 1932. stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša. Ujutro održana je svečana sednica u prisustvu skoro svih članova svih kategorija sokolskog društva i velikog broja građana. Na sednici je starešina Boško Jakšić održao govor o Tiršu. Sa sednice je poslat predsedniku Čehoslovačke telegram u kome se ističe : „Sa krajnje tačke slovenskog Juga, sa obale našeg plavog Jadrana, klanjamo se seni besmrtnog velikana dra. Miroslava Tirša, čiju ćemo uspomenu čuvati dokle živi duh slovenski, a on će živeti vekovima na strah vragam. – Velikom Tiršu slava, a bratskoj Čehoslovačkoj i njenom velikom sinu pretsedniku Masariku : Zdravo !“. Posle svečane sednice duga povorka sokola i građana defilovala je kroz varoš i spustila se na Obalu Kralja Aleksandra, gde su kategorije izvele mnoge vežbe, koje su popraćene neprekidnim aplauzom. Uveče je održana akademija. Milan Vukičević održao je predavanje, a izveden je i pozorišni komad. Gostiju iz okoline, i iz Bara i drugih mesta bilo je više nego ikad ranije. U proslavi je učestvovala i sokolska četa iz Salča, predvođena starešinom Jovićevićem i tajnikom Špadijerom. (6) U Sokolskom društvu Gospić 1933. prikazan je film „Život i rad T.G. Masarika”. Prisustvovalo je 385 lica, od kojih je bilo puno onih koji nisu bili članovi sokola.(7)

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije nastavio je svoj rad na podsticanju prijateljstva među slovenskim narodima. Njihov rad na jačanju slovenske uzajamnosti bio je zapažen od čehoslovačke štampe. „Sokolski glasnik” iz Ljubljane preneo je 1935. članak iz lista „Prager Presse” iz Praga. U članku se isticao značaj Saveza Sokola : Jugoslovenski Soko je jedan od najmoćnijih faktora narodnog i državnog jedinstva, a pri tome i jedna čvrsta baza uzajamne saradnje i bratskih veza s Čehoslovacima i našom Republikom. Svest, da su naše nacije egzistentno jedna na drugu navezane, pri čemu se nameće uzajamna saradnja kao ... , u nijednoj drugoj organizaciji jugoslovenskoj nije tako duboko usečena, kao u Sokolu. Mnogi članovi poznaju nas i svi teže za tim da upoznaju našu zemlju : među Sokolima u provinciji u unutrašnjosti Šumadije, kao i na teritoriju bivše Habzburške Monarhije, među seljacima, govori se o Masariku i Benešu kao o najpopularnijim državnicima vlastite zemlje. Među Sokolima, kako onima na vrhu, tako upravo i među onima najširih slojeva organizacije, oseća se odmah kao kod kuće; tu se govori o radu, napretku, dužnostima, tu se govori o pozitivnim vrednostima, a najmanje o nezadovoljstvu i tužakanjima, kao što inače biva u drugim krajevima. (8)

Masarik, predsednik Čehoslovačke, odlikovao je dr. Mirka Buića, starešinu Sokolske župe Split, oficirskim redom Beloga Lava, u znak priznanja za zasluge dr. Buića u radu na promicanju slovenske uzajamnosti i bratstva. Odlikovanje je predao dr. Buiću čehoslovački konzul u Splitu Vlado Smolčić 3.februara 1935. U Sokolskom domu u Splitu tim povodom okupili su se brojni članovi i članice sokolskog društva, zatim predstavnici sokolske župe Split, ban Primorske banovine dr. Jablanović, komandant mesta general Varjačić, narodni poslanik i predsednik Tgovačko-industrijske komore J. Duboković, ... . Predajući odlikovanje konzul Smolčić u svom govoru najpre je govorio o značenju reda Belog Lava, osnovanog u uspomenu sudbonosne bitke na Beloj Gori 1620. Obraćajući se dr. Buiću konzul je istakao : „Tebi, doktore Buiću, koji slobodu voliš nada sve, koji si u svim prigodama tu svoju ljubav pokazao, ovaj je red podeljen s pravom. --- Voliš državu svoju, kao svoj život. Imaš dubok osećaj socijalne pravde. Osećaš što je gospodarski slobodan život po slobodan narod, jer na tom polju si radenik. Imaš kičme, a to je danas retkost. Osećaš svaku nepravdu. Soko si, veran brat češkoslovačkog i sveslavenskog Sokolstva, u čijim prednjim redovima stojiš već dugo, pronevši svoju markantnu sokolsku figuru na Vislu i poljski Baltik, na zlatne Hradčane, dunavsku Bratislavu, pod Šaru i na Maricu, Bugarima, Rusima, Čehoslovacima, Poljacima, svuda gde se slavenska reč čuje i govori. Tebi, dre Mirko Buiću, demokrati, slobodaru, Sokolu, president Češkoslovačke Republike podelio je ovaj red i meni je i čast i radost, da Ti ga uoči 85 godišnjice šefa Češkoslovačke Republike mogu izručiti skupa sa poveljom.” Svoj govor završio je konzul poklikom veličini Jugoslavije, bratstvu i vernosti slovenskoj. U ime sokolske župe srdačno su čestitali dr. Buiću starešina Vinko Pera, a u ime sokolskog društva Bon. Kalebić, ocrtavši ga kao najistaknutijeg sokola na Jadranu, uz želju da i dalje neustrašivo nosi sokolski barjak sveslavenskog bratstva. U svom govoru dr. Mirko Buić je istakao : „Sve ono što je u našim krajevima slobodarski mislilo i osećalo, sva ona golema snaga narodna, koja je nesavladivom bujicom oduševljenja dočekala slavne oslobodilačke ratove, nalazila je svoju duhovnu hranu, crpila je najplemenitije pobude iz onih mnogih svetlih primera, koje nam je namrla svetla historija – iz onih mnogih jedinstvenih primera nesebičnog rodoljublja, čeličnosti karaktera, primerne požrtvovnosti i blistavog uma onih narodnih vođa i učitelja, koji su u teškim prilikama političke prošlosti spašavali narod, ulevali mu snagu i veru i spremali ga na bolju budućnost. U tim vremenima pune neizvesnosti, ali nepomućene vere, ... tražeći puteve nacionalno političke delatnosti prihvatili smo dva jaka faktora nacionalnog života austrijskih Slovena najpre Sokolstvo kao ideju i sredstvo, a malo zatim realistička političko-nacionalna stremljenja dra T. Masarika. Obe ove ideje, navezane jedna na drugu .... nosile su u sebi težnje za slobodom, pak je sasma razumljivo, da se je Sokolstvo kod svih Slovena bivše Austro-Ugarske ponajviše razmahalo kao organizacija borbenih slobodarskih ideja. ... . Rad, pak opet rad, tihi rad, neprekidan rad – životno je geslo sedog Prezidenta. Živeti i raditi za svoj narod – kazao je Havliček, a to je President Masarik prihvatio, naučavao nas sve bez razlike i životom ostvario. ... Gospodine konzule, duboko sam dirnut visokom pažnjom iskazanom mi od strane gosp. Presidenta Masarika za moj vrlo skroman i sitan udeo na delu bratske saradnje. Ako je pak taj doprinos morao biti zapažen i ovim aktom priznat, ... ono je moglo da dobije svoj oblik i značenje samo uz nepodeljenu bratsku saradnju ovog velikog kruga naše sokolske obitelji, koju podjednako – kako god i mene vodi u životu jedan jedini zavetni ideal – živeti i raditi za sreću, bratstvo, mir, ljubav i slobodu čitavoga slovenskoga sveta. ... to je tajna svih sokolskih nastojanja i uspeha, to je nepisan zakon, ideal našeg učitelja Tirša, to je nepisan zakon za sva buduća pokolenja. Tome mi svi služimo, pak Vas molim, ... da ovo priznanje i počast podelim s mojom sokolskom braćom i sestrama.” Usklici Zdar! i Zdravo! pratili su ove reči, a onda je pevana sveslovenska himna. Na kraju svi prisutni su čestitali dru Buiću. (9) Savez Sokola je povodom 85-godišnjice T. G. Masarika želeo da jednom spomenicom iskaže najdublju zahvalnost Masariku, velikom i zaslužnom prijatelju Jugoslavije, koji je uvek iskazivao pažnju i naklonost i prema Jugoslovenskom sokolstvu. Spomenica je datirana sa 7 marta 1935. (10) Sokolsko društvo Cetinje priredilo je Masarikovu proslavu 8. marta 1936. O životu i radu Masarika govorio je profesor Simeun Nikčević, koji je izložio Masarikove napore za stvaranje čehoslovačke države i njegove veze sa južnim slovenima. Na kraju je govorio o Masariku kao sokolu. Posle predavanja prikazan je film „Sastanak Kralja Aleksandra i Kralja Borisa u Beogradu“, i slike iz čehoslovačkog sokolstva i sporta. Na kraju prikazan je film : „Borba protiv tuberkuloze”. (11) U Zagrebu je u Sokolskom društvu Zagreb I proslavljen Dan Ujedinjenja 1936. Tom prilikom sokoli su organizovali sađenje slovenskih lipa i otkrivanje spomen–ploča kralja Aleksandra i predsednika Čehoslovačke Masarika. Od zagrebačkih slavenskih društava bili su prisutni: Milan Jurišević u ime jugoslavensko–bugarske lige; ing. Franjo Kolibaš zastupao je jugoslavensko–češku ligu, Vojtjeh Zbornik zastupao je Češku besedu; Vaclav Peh i Jakob Jakobčić zastupali su Čehoslovačke legionare u Jugoslaviji; Stanislav Tomašek i Antun Rišlavi zastupali su Čehoslovačku obec; Bohuslav Kobrle Čehoslovački savez. Bili su prisutni članovi Ruske kolonije u Zagrebu. Od zagrebačkih nacionalnih i kulturnih društava bili su: Dečji dom Viteškog kralja Aleksandra ... , Dobrotvorna zadruga Srpkinja, „Istra“ dobrotvorno i prosvetno društvo, Oblasni odbor Jadranske straže, Jugoslavenski narodni ženski savez, Jugoslovensko profesorsko društvo, Udruženje ratnih invalida, Savez sokola, ..... . Svečanost je počela kad su trubači vojne muzike zatrubili svečane fanfare iz Smetanine opere „Libuša“. Muzika je zatim svirala Pašćanov „Sokolski pozdrav“. Starešina društva Debeljak pozdravio je prisutne i pozvao podstarešine da zasade lipe, a članove prednjačkog zbora da otkriju spomen–ploče. Dr. Fran Brnčić, I zamenik starešine, digao je sa zemlje prvu lipu istakavši da je ova lipa, simbol slovenskog sveta, posađena u spomen kralja Aleksandra. Muzika je svirala državnu himnu. Čim je završeno sa sviranjem himne, dr. Stevan Matić, drugi zamenik starešine, digao je sa zemlje drugu lipu. U svom govoru istakao je da lipu sade u čast predsednika T. G. Masarika. Muzika je svirala čehoslovačku državnu himnu. Prednjaci koji su stajali sa obe strane ploče posvećene pokojnom kralju, za vreme govora dr. Brnčića povukli su narodni ćilim sa ploče, dok su prednjaci koji su stajali sa obe strane ploče posvećene Masariku učinili isto za govora dr. Matića. Spomen ploče bile su izrađene iz belog mermera, dok su natpisi u stilizovanom staroslovenskom pismu isklesani po nacrtu Olge Heker, učiteljice Umjetničke akademije. (12)


Sokolsko društvo Ruma održalo je u sokolani 19 septembra 1937. komemorativnu sednicu povodom smrti Tome Masarika, prvog predsednika Čehoslovačke. Komemoraciji je prisustvovalo mnogobrojno građanstvo, celokupno članstvo, naraštaj i deca. O Masariku je govorio prosvetar društva dr. Petar Jović. (13) Sokolsko društvo Senta pozvalo je plakatom rodoljubivo građanstvo da prisustvuje svečanoj komemoraciji 3 oktobra 1937. u sokolani u spomen bratu T.G. Masariku. U časopisu „Oko Sokolovo“ iznete su Masarikove misli : „Nezavisnost nije dovoljna da se održi ili da se podigne jedan narod već taj narod mora da ume i da sačuva tu nezavisnost.”; „Samo sokolskim vaspitanjem možemo uzdržati Slovenstvo u životu, radu i napretku”; „Telesno, naročito sokolsko vaspitanje je deo socijalnog i političkog vaspitanja, jer se pri telovežbi vaspitava ljubav za rad, poštenje i čestitost”; „Slovenstvo bi bilo nešto nebuloznog kad mu sokolstvo ne bi davalo realnog života”; „ ... jedan od najglavnijih će biti uloga koju će igrati na Balkanu. Geografski i istorijski oni imaju veliko značenje za novo uređenje Balkana. Oni su tamo najveći narod, i već stoga ne može se to novo uređenje izvesti bez ili protiv njih.” (14)

Pre Prvog svetskog rata Masarik je posećivao našu zemlju i pomagao koliko je mogao našem narodu. Sokolima u Jugoslaviji predsednik Čehoslovačke Masarik bio je primer kako treba raditi i kako se ponašati u svakoj prilici. Na kraju članka o Masariku u glasniku „Oko Sokolovo“ istaknuto je : „Na nama sokolima je da uspomenom na Masarika osvežavamo i ojačamo uspomenu na našeg Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra koji je istu važnost davao sokolstvu kao i pokojni Masarik i da budemo vredni te njihove pažnje.” (15)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. A.Štefan, „Masarik”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1937, br. 9, str. 211, 212;
2. „Soko u Kotoru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart-april 1926, br. 3 i 4, str. 66;
3. „Masarikov dan”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 aprila 1930. god, br. 7, str. 30;
4. Stefan Gužvica, „Sokolsko društvo u Bačkoj Palanci”, „Sunčanik”, Bačka Palanka, proleće-zima 201, broj 35, str. 11;
5. „Sokolsko društvo Benkovac”, V.L-r, „Masarikova proslava u Župi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 aprila 1930, br. 8, str. 7;
6. V.D. „Sokolsko društvo Ulcinj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
7. Bmv, „Sokolsko društvo Gospić”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 12 maja 1933, br. 20, str. 5;
8. „Dom nacionalnog jedinstva Sedište Jugoslovenskog sokolskog saveza”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 1;
9. „Svečana predaja češkoslovačkog odlikovanja br. Dru Mirku Buiću, starešini Sokolske župe Split”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str. 2,3;
10. „Savez SKJ T. G. Masariku”, „Sokolski Glasnik” Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 1;
11. „Masarikova proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 4;
12. „Sađenje slavenskih lipa i otkrivanje spomen–ploča u čast Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja i Pretsednika–Osloboditelja T. G. Masarika“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 decembar 1936, br. 49, str. 3, 4;
13. „Sokolsko društvo Ruma”, Vesti, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 novembar 1937, br. 10, str. 243;
14. „ Masarikove misli”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1937, br. 9, str. 212;
15. A.Štefan, „Masarik”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1937, br. 9, str. 212;