Pregalac Steva Todorović

Deda Steve Todorovića prešao je  iz Trebinja u Hercegovini sa svoja dva sina  u Beograd 1806. Kada je video jednog svog dobrog prijatelja kako umire u mukama, nabijen  na kolac preminuo je od srca. Stevin otac Jovan stupio je u redove srpske vojske pod Karađorđem i borio se protiv Turaka do 1813. U Deligradskom šancu  bio je teško ranjen. (1) Prebacio se preko Save, u Bežaniju. Prešao je u Novi Sad. Oženio se sa Jelenom, koja je rođena u Belom Potoku, a odrasla u Zemunu. U Novom Sadu rodio se Steva Todorović 13 marta 1832. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Segedinu. (2) Đorđe Marković Koder, jedan od prvih srpskih gimnastičara, predavao je 1846. u gimnaziji u Segedinu gimnastiku i mačevanje Stevi Todoroviću. (3) Otac ga je odveo u Beč 1846. i upisao u licej. Steva je tokom revolucije 1848. stupio u đačku legiju u Beču, koja je tada brojala 36.000 omladinaca. Kad je Stevi 1849. umro otac, stric je hteo da ga uputi na pivarski zanat. Steva je bio zainteresovan za slikanje, pa je stric odustao od pivarskog zanata i odveo ga u Beč na Slikarsku Akademiju. Pored Akademije Steva je učio i privatno kod profesora Valdmilera. (4) Studirao je u Beču filozofiju, a zatim slikarstvo u slikarskim školama u Beču, Minhenu, Diseldorfu. (5)  Nastavio je da uči za slikara kod čuvenog profesora Rala, u čijoj je školi ostao do 1855. Vratio se sa svojih studija u Novi Sad 1855, gde se upoznao sa gimnazijskim profesorima  Đorđem Natoševićem, Jovanom Đorđevićem i Gavrilovićem. (6) Sa njima je radio na društvenoj i školskoj gimnastici u Novom Sadu od 1853 do 1857. Natošević je 1857. postavljen za nadzornika škola u Srpskoj Vojvodini te se preselio u Temišvar. (7) Steva Todorović je 1857. prešao iz Novog Sada u Beograd kao nacionalni pregalac. Smatrao je ,,da se imaju očekivati pravi pobornici koji se imaju žrtvovati i priugotoviti put budućim naraštajima.“ Sva svoja zalaganja istakao je rečima: ,,Da bude od polze narodu“. U Beogradu osnovao je Slikarsku školu u kojoj je učenike učio i pevanju i telesnim vežbama. (8) Uz to bio je i glumac, pevač, slikar kulisa, pravio je kalpake, odela, sablje, vežbao horove, osnivao pevačka društva, ... . Za njega gimnastička društva su služila ideji oslobođenja. Izradio je 26 ikonostasa u crkvama i oko 500 portreta i kompozicija. Udario je temelj fizičkom vaspitanju u Srbiji. (9)

 Steva Todorović je 1860. priredio izložbu slika dajući u isto vreme na njoj i javni čas gimnastičkih vežbi i horskog pevanja. Oženio se 1864. ćerkom Matije Bana Poleksijom. (10) Uz slikarstvo škola je obuhvatala pevanje, sviranje mačevanje, telesno vaspitanje i priređivanje pozorišnih predstava. Njegov zavod pomagao je knez Mihailo. Škola je trajala do odlaska Steve Todorovića 1864. u Italiju. (11) Prva vežbaonica je bila u magazama Save Spahije, koji je besplatno stavio svojke lokale  na uslugu omladini. Todorović je bio docent liceja i među prve pobornike svoje ideje ubrojao je Čedu Mijatovića i Ljubu Kaljevića.(12)   Društvo je na Uskrs 1860. priredilo za kneza i publiku Javni čas. Knez Mihajlo je bio oduševljen radom društva i 1861. sagradio privremenu vežbaonicu i nabavio sprave za gimnastiku. (13) Obezbedio je Stevi Todoroviću platu i stan sa malom salom za vežbanje opremljenom spravama za gimnastiku (1861), a sledeće godine knez je podigao letnje vežbalište. (14)


Dr. Vladan Đorđević bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Studirajući  1863-1869. medicinu  u  Beču uvideo  je  koliko  je  doprineo  Nemačkoj  Janov pokret telesnog vežbanja (Turneri). Po povratku sa medicinskih studija dobio je dužnost načelnika Sanitetskog odeljenja. Smatrao  je  da  treba  i  u  Srbiji  otpočeti  sa  sistematskim  telesnim  vežbanjem. Predložio je ministru Milutinu Garašaninu da se organizuje gimnastičko društvo. Pripremajući  osnivanje  gimnastičkog društva  u Beogradu, uputio  je  pisma  učiteljima  gimnastike Stevanu Todoroviću, Ljubomiru Iliću i  Ferdu Mihokoviću  sa  pitanjem  dali  su  spremni  da  dobrovoljno  rade  u  društvu  ako  bude  osnovano. Posle  pristanka, sazvao  je  20. 12. 1881. zbor  uglednih  građana  u  sali „Srpske  krune" kod Kalemegdana. Zbor  je  održan  pod predsedništvom  Stevana  Todorovića, a  u  prvom  redu  sedele  su  jedan  kraj  drugog  vođe  liberala, naprednjaka  i  radikala : Radivoj Milojković, Milutin Garašanin i Nikola Pašić Posle govora  Vladana  Đorđevića o potrebi telesnog vežbanja došlo je do rasprave. Mnogi su bili protivni, verujući da je telesno vežbanje stranog porekla i da ga ne treba usvajati.  To mišljenje pobili su književnici Milorad P. Šapćanin i dr Laza Kostić. (15). 

Na  narednom  zboru  održanom  na  istom  mestu 26.12.1881. usvojena  su  pravila (Uredba) Beogradskog društva za  gimnastiku  i borenje. Po pravilima  društvo se  staralo  da  radi  na  razvitku  i  unapređivanju  telesne  snage  i  zdravlja  svojih  članova; da  osniva  nova  društva  koja  bi  pored  gimnastike  širila  svest  narodne  zajednice; da  obrati  pažnju  na  narodne  igre  uvodeći  ih  u  svoje  vežbe;  i  da  o  svom  trošku  sprema  učitelje  gimnastike (16). Na  skupštini  održanoj 3.1.1882.  izabrana  je  uprava društva. U  upravu  su  izabrani Stevan Todorović  i Laza Kostić, jedan od osnivača Srpskog sokolskog društva  u Novom  Sadu 1874. Redovna  vežbanja  počela  su  17.1.1882. u  suterenu  zgrade  Crvenog krsta. Od  gimnastičkih  sprava  društvo  je  koristilo  vratilo, razboj, konja, jarca, konopac  za  penjanje,  nekoliko  đuladi  za  vežbanje i desetak palica. Kod  Delijske česme jula 1882. društvo  je priredilo Javni  čas mačevanja. Dr Vladan  Đorđević i društvo priređivali su akademije i koncerte u Narodnom  pozorištu. Glasnik društva bio je list „Narodno  zdravlje". Iste  1882. osnovano  je  Šabačko  društvo  za  gimnastiku  i  borenje  a  potom  osnovana  su  društva  u  Smederevu (1885), Zaječaru (1890)  i  Kragujevcu. (17) Na skupštini 10 marta 1891. došlo je do svađe oko položaja vođe društva, jer je rešeno da se vođe nagrađuju novčano.  Zbog svađa dr Vladan Đorđević  napustio  je  predsedničko mesto u društvu i samo društvo. (18)

   Na  predlog  Vojislava  Rašića  Beogradsko  društvo  za  gimnastiku  i  borenje  na  skupštini  održanoj  7. aprila 1891.  prihvatilo  je  sveslovensku  sokolsku  ideju  i promenilo  naziv  u  Beogradsko  gimnastičko  društvo „Soko". Deo  članstva  na  čelu  sa advokatom Jovanom  Stojanovićem   istupio  je  iz  društva i  22. novembra 1892.  osnovao  Građansko  gimnastičko  društvo „Dušan  Silni". Društvo je smatralo da nastavlja tradicije Beogradskog društva za  gimnastiku  i  borenje  i  radilo  je  po  njegovim   načelima. Po  pravilima  društvu  je  bio  cilj  da  neguje  i  razvija  viteštvo, među  svojim  članovima  i  u  narodu  srpskom : osnivanjem  društvene  vežbaonice; priređivanjem  javnih  predavanja  o  korisnom  uticaju  viteštva  na  zdravlje, snagu, duh i  telo  čovekovo; izdavanjem  svoga lista  i  stupanjem  u  vezu  sa  drugim  društvima, koja  postoje  u  ovim  i  drugim  državama. (19) Od 1891. i uzimanja naziva  Beogradsko  gimnastičko  društvo „Soko" Steva Todorović je bio u neposrednoj vezi sa sokolima, sve do smrti. (20)


Sredinom 1908. posredovanjem češkog starešine Šajnera započeti su pregovori o ujedinjenju sokola i dušanovaca. Nakon početnog odbijanja dušanovaca sredinom 1910. došlo je do ujedinjenja. Na zajedničkoj skupštini izglasana su pravila novog saveza. Ipak još je bilo dušanovačkog protivljenja. Glavna skupština saveza održana je 1911. uz manju dušanovačku opoziciju. (21) Na čelo Saveza sokolskih društava „Dušan Silni” izabran je Steva Todorović. (22) Za vreme Prvog svetskog rata bio je u Rimu i tu stvorio Soko-društvo omladinaca, koji su studirali na univerzitetu. (23) Posle oslobođenja i ujedinjenja održan je u Novom Sadu Vidovdanski sabor 1919. Na njemu su se sokolski savezi ujedinili. Ante Brozović ga je upoznao za vreme zagrebačkih sokolskih sletova. Smatrao je da sa smrću brata Steve nestalo jednog od ljudi, koji su spadali u kamen temeljce na zgradi obnovljene srpske kulture. Istakao je : „Ime brata Steve će blistati uz slavna imena, koja obeležavaju ono doba napredka srpske kulture, kada je ... snažno krenuo naprijed na svima poljima.”

Steva Todorović je preminuo 22 maja 1925. Sprovod je krenuo od njegove kuće do Saborne crkve, gde je održano opelo. Sa pokojnikom se u ime akademije oprostio Bogdan Popović, a sokoli su izneli sarkofag iz crkve. U crkvenoj porti govorio je brat Ribar naglasivši zasluge pokojnikove za Sokolstvo.  Sprovod je sa vojnom muzikom krenuo na groblje. Pred kolima je bio počasni odred sokola, a sa obe strane kola išli su sokoli i sokolice. (24)

 Pregaoci su prelazili iz Austrije u Srbiju.  Jedan od takvih pregalaca bio Steva Todorović. Osnovao je Slikarsku školu i učio je svoje učenike da pevaju i gimnastiku. Njegov zavod pomagao je knez Mihailo. Škola je trajala do odlaska Steve Todorovića 1864. u Italiju. Na inicijativu njegovog nekadašnjeg učenika dr. Vladana Đorđevića osnovano je 1882. Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje. U upravu društva izabrani je Stevan Todorović. Društvo se podelilo na sokole i dušanovce. Oni su se spojili ponovo u Savez sokolskih društava Dušan Silni. Na čelu Saveza bio je Steva Todorović. Kad je umro sa njim se u ime akademije oprostio  Bogdan Popović a u ime sokola Ivan Ribar.


Saša Nedeljković
 član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

---

Napomene :


1. A. Brozović, „Brat Stevo Todorović”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 105, 106;
2. Dušan. M. Bogunović, „Brat Steva Todorović”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar, februar, mart 1927, br, 1, 2 i 3, str. 19;
3. Boško Mešterević, „Razvoj srpskog Sokolstva“ I, „Soko Dušana Silnog“, Beograd, oktobar 1925, br. 8, str.115; 
4. Dušan. M. Bogunović, „Brat Steva Todorović”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar, februar, mart 1927, br, 1, 2 i 3, str. 19;
5. A. Brozović, „Brat Stevo Todorović”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 105, 106;
6. Dušan. M. Bogunović, „Brat Steva Todorović”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar, februar, mart 1927, br, 1, 2 i 3, str. 19;
7. Boško Mešterević, „Razvoj srpskog Sokolstva“ I, „Soko Dušana Silnog“, Beograd, oktobar 1925, br. 8, str.115; 
8. M.T.  „O Stevi Todoroviću“, „Duga“, Beograd, avgust 1950, br. 253, str.5;
9. A. Brozović, „Brat Stevo Todorović”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 105, 106;
10. M.T.  „O Stevi Todoroviću“, „Duga“, Beograd, avgust 1950, br. 253, str.5;
11. Boško Mešterević, „Razvoj srpskog Sokolstva“ I, „Soko Dušana Silnog“, Beograd, oktobar 1925, br. 8, str.117;
12. Dušan. M. Bogunović, „Brat Steva Todorović”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar, februar, mart 1927, br, 1, 2 i 3, str. 19;
13. Saša Nedeljković, „Povest srpskog sokola”, Rastko, srpska kultura na internetu;
14. Vladan Vukašinović, „Gimnastika i sokolstvo u Srbiji do 1941”, Beograd, 2016,  str. 10;
15. Milojko Jeftimijades, „Dr. Vladan Đorđević”, Oko Sokolovo, Beograd, 1 novembra 1938, br.9,  str. 213-214;
16. Vojislav Rašić, „Istorijski  razvitak gimnastičkih društava u Srbiji" „Srpski  vitez“,  Beograd, 1 april 1912, br.4, str.90;
17. „Pravila Građanskog gimnastičkog društva Dušan Silni", „Rad Građanskog gimnastičkog društva „Dušan Silni”,  Beograd1892, str. 28;
18. Milojko Jeftimijades, „Dr. Vladan Đorđević”, „Oko Sokolovo“,  Beograd,  1 novembra 1938, br.9, str. 214;
19. „Pravila Građanskog gimnastičkog društva Dušan Silni", „Rad Građanskog gimnastičkog društva „Dušan Silni”, Beograd 1892,str.28;
20. Bogdan Spernjak, „Steva Todorović”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1, str. 18, 19;
21. Tonko Barčot, „Srpsko sokolstvo”, „Srbsko-dalmatinski magazin za godinu 2010”, svezak V, Split 2010, str. 76;
22. A. Brozović, „Brat Stevo Todorović”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 105, 106;
23. Bogdan Spernjak, „Steva Todorović”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1, str. 19;
24. A. Brozović, „Brat Stevo Todorović”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 105, 106;