Kulturni rad Sokola

Sokoli su istakli svoj stav o značaju nacionalne kulture. Istakli su : „Sokolstvo smatra nacionalnu svest za bitan uvet svestranoga i zdravoga razvoja našega naroda. Sokolstvo ima suzbijati anacionalne pojave, učvršćivati nacionalnu misao i dizati nacionalnu svest.” (1) Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je 4.1.1925. predavanje brata Katalinića o Sokolstvu. (2) Sokolsko društvo Zagreb I izdalo je „Sletovku” za mešoviti hor. Reči je napisao brat Katalinić-Jeretov, a uglazbio brat Ivan Muhvić. (3) Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je 23. 11. 1924. pozorišno poselo na kome je prof. Ivakić govorio o životu i radu Nušićevu, a naraštaj prikazao „Naša deca” od Nušića. Društvo je priredilo 17.1.1925. Slavensko veče posvećeno braći Rusima. Članovi ruske sekcije društva i ruski umetnici izveli su program. Brat V. Manakin govorio je o „zadacima ruskih sokola u inostranstvu”. (4) Prilikom proslave 50 godina od Nevesinjske puške u Beogradu jula 1925. organizovane su trodnevne svečanosti. Sokoli su učestvovali u povorci 19 jula 1925. Jovan Udicki je istakao : „Sokoli ste da radite i stvarate dela, po svetlim primerima naših predaka i da delima svojim dajete primer kao i oni svuda i na svakom mestu, da se vidi i čuje i zna šta vredi biti SOKO”. (5)

Sokoli su u svom radu sarađivali sa kulturnim društvima. Jovan Udicki je istakao : „Ulazimo u društva, čiji se rad slaže sa ciljevima sokolstva i našim prisustvom i sudelovanjem posokolimo ih, da na taj način bude sve što je naše sokolsko.” (6) Sokolsko društvo u Novom Sadu, osnovano 1905. održavalo je svoje vežbe u porti Nikolajevske crkve, dok mu Matica srpska nije ustupila prostorije u svojoj zgradi zadužbini Marije Trandafil.

Prilikom osvećenja Sokolskog doma u Novom Sadu 1 decembra 1936. u ime Matice srpske u Novom Sadu govorio je podpredsednik dr. Aleksandar Moč. U svom govoru je istakao : „ ... I naše Sokolstvo, kao i Matica Srpska uzidalo je u svoje temelje značajnu ideju sveslovenske uzajamnosti. Naše Sokolstvo, kao i Matica Srpska neumorno su radili i rade na jačanju našega naroda putem prosvete, širenjem velikih moralnih i etičkih načela, altruizma, humanosti i snaženjem nacionalne svesti. Identični su ciljevi Matice Srpske i Sokolstva, te je posve prirodno što će se Matica Srpska uvek naći sa Sokolstvom na istom polju rada, što će zajednički težiti za ostvarenjem istih ciljeva i ideala. Obe ove ustanove su pod tuđom vlašću prošle kroz mnoge peripetije, koje su njihov rad prekidale, zabranjivale, njihove ideologe, protagoniste, osnivače i saradnike su ganjale, jer su i ovim dvema narodnim organizacijama nazirale nov pokret, nov život za kulturni, moralni, ekonomski, fizički i nacionalni preporod našeg slovenskog naroda. I rad Matice Srpske i Sokolstva bio je protkan dubokim nacionalizmom i ljubavlju prema svome rodu, a Sokolstvo je povrh toga u svojoj suštini bilo i revolucionarno. Zar se ideje velikoga Tirša i Fignera nisu ostvarile u svrstavanju mnogih Sokola omladinaca u jugoslovenske dobrovoljačke odrede i u redove čehoslovačkih i poljskih legionara ?

Matici Srpskoj su udarili temelje veliki srpski prosvetni radnici, rodoljubi, trgovci, ekonomi i zanatlije, oko koje se okupio čitav naš živalj, a Sokolstvo je pod idejama svojih velikih osnivača okupilo svu narodnu snagu – omladinu, da bude u službi svoje Nacije. Ni Matica Srpska, ni Sokolstvo ne mogu i neće biti u službi pojedinih političkih organizacija, jer bi to značilo negiranje one ideologije, kojoj je cilj dobrobit sveukupne državne zajednice. Odajem duboku poštu svima velikanima sokolskim iz prošlosti i iz sadašnjice sa željom, da Sokolstvo ostane i nadalje onaj idealne narodni pokret, koji će raditi ne samo na podizanju svih telesnih i moralnih sila naše omladine, nego će biti i nosiocem verske pomirljivosti i snošljivosti, bratske ljubavi, pravde i istine, nosiocem ideje narodnog i državnog jedinstva i sveslovenstva. U tom znaku nek Vam je srećan rad. Zdravo!”.(7)

Sokolska društva su sarađivala i sa regionalnim kulturnim društvima. Dr. Ignjat Pavlas, starešina Sokolske župe Novi Sad, bio je predsednik Saveza kulturnih društava u Novom Sadu, osnovanog 1928. Savez je okupljao društva u Novom Sadu i organizovao njihove aktivnosti.(8) U prostorijama Sokolskog doma u Novom Sadu članice Saveza kulturnih društava su imale svoje kancelarije. Jedno od njih, društvo „Istra” u Novom Sadu imalo je svoje kancelarije u sokolskom domu. (9) U okviru priredbi Narodnog univerziteta Boke Kotorske bila je svečano otvorena izložba slikara Mata Đuranovića 18 oktobra 1936. u dvorani Sokolskog doma u Kotoru. Predsednik Narodnog univerziteta Šerović predstavio je publici Đuranovića, istakavši da je sin Špira Đuranovića iz Kamenara, koji se bavio slikarstvom i koji je zadužio mnoge crkve svojim ikonama i umetničkim radovima. Đuranović je održao predavanje „O modernoj umjetnosti” u kome je izneo razvijanje umetnosti i svoje nazore u tom pogledu. Izložio je nekih 50 slika : akvarela, crteža i uljanih radova. Izložba je bila posećena, koliko na dan otvaranja, isto toliko i preko nedelje koliko je izložba trajala. (10) Savez Sokola se bavio izdavanjem knjiga osnovavši Jugoslovensku Sokolsku Maticu.(11) Matica je izdala knjigu Dimitra Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena” (12) Prosvetni odbor Saveza Sokola izdao je povodom 25 godišnjice oslobođenja Stare Srbije knjigu „Južna Srbija”. Uredio je profesor Bogoljub Krejčik, podpredsednik Prosvetnog odbora, 1937. i u njoj je opisan period od antičkih vremena do perioda između dva svetska rata. (13)


Sokolski program bio je vaspitanje u narodnom duhu, a glavno sredstvo bilo je telesno vežbanje. Savez Sokola bavio se izdavanjem knjiga osnovavši Jugoslovensku Sokolsku Maticu. Starešine sokola bile su u upravama kulturnih društava. Podpredsednik glavnog odbora „Prosvjete” dr. Voja Besarović bio je starešina Sokolske župe Sarajevo. Dr. Ignjat Pavlas, starešina Sokolske župe Novi Sad, bio je predsednik Saveza kulturnih društava u Novom Sadu. U svom uvodnom članku „U sudbonosnim časovima” u Kalendaru „Vardar” koje je izdavalo Kolo Srpskih Sestara dr. Vladimir Ćorović istakao je sudbonosni značaj okupljanja. Osnivanja saveta bilo je deo napora nacionalnih pregalaca da se okupe i povežu međusobno. Posle okupacije zemlje sokoli su i njihove starešine bili su ubijani. I dr. Voja Besarović i dr. Ignjat Pavlas bili su ubijeni, prvi od strane ustaša a drugi od Mađara. Posle obnove rada sokolska društva nastavila su saradnju sa kulturnim institucijama kao što je Matica srpska u Novom Sadu. Od 2003. u Novom Sadu održavaju se sokolski sletovi pod nazivom Dan generalne gimnastike. Četvrti Dan generalne gimnastike održan je 17 juna 2006. na otvorenim terenima Sokolskog društva u Novom Sadu. Učestvovalo je 400 učesnika. Dan generalne gimnastike otvorio je dr. Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske. Nasuprot tome u pojedinim publikacijama u Makedoniji kao što je „Sto makedonski godini 1903-2003” nije napisano gotovo ništa o delatnosti sokola u Makedoniji do Aprilskog rata 1941. (14)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Sokolstvo”, Novi Sad, 1929, str. 68;
2. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 31;
3. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 32;
4. „Godišnja skupština Sokolskog društva I u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 47;
5. Jovan Udicki, „Sto sokolskih besedica”, Beograd, 1940, str. 186;
6. Jovan Udicki, „Sto sokolskih besedica”, Beograd, 1940, str. 234;
7. Dragutin D. Došen, „Osvećenje Narodnog spomen doma kralja Aleksandra I
ujedinitelja u Novom Sadu 1-XII-1936”;
8. Tihomir Kostović, „Savez kulturnih društava Novog Sada u periodu Dunavske banovine”, „Godišnjak istorijskog arhiva grada Novog Sada”, Petrovaradin 2014, Godina VIII, br. 8, str. 172;
9. Jovan Paunović, „Sokolstvo u Novom Sadu (1918-2007)”, „Telesno vežbanje i sport u Srbiji (1857-2007)”, Beograd, 2008, str. 160;
10. Puk, „Izložba Mata Đuranovića”, „Glasnik Narodnog univerziteta Boke Kotorske”, Kotor, 30 decembra 1936, br. 2-3, Godina III, str. 16, 17;
11. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 49;
12. „Oko sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 66, 67;
13. „Južna Srbija”, „Bratstvo” Osijek, maj-jun 1937, br. 5-6, str. 40;
14. Redaktor Jovan Pavlovski, „Sto makedonski godini 1903-2003”, Skoplje 2004;