Šumadijska sokolska župa u Kragujevcu

U Kragujevcu je o Duhovima 1923. održan slet. U ime kralja sudelovao je ađutant general Hadžić. (1) Sokolsko društvo u Kragujevcu je 7 avgusta 1924. priredilo sokolsko veče da bi pomogli svoje članove vežbače za odlazak na slet u Zagreb. Program je bio : 1.„Sinovi Sunca” od Ćurčina recitovao je S. Melentijević. Za to vreme bila je živa slika sokola i sokolica. 2. Bogunović - „Telovežbena Scena” muške i ženske dece, 3. Lotski „Petica” članovi. 4. Đurđević „Vežbe zastavicama” muške dece. 5. Jegmičev „Vežbe puškama” vojnici sokoli, uzorno odelenje za slet u Zagrebu. 6. Đorđević „Vežbe sitima” ženska deca. Po komentaru u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” najuspelija i najlepše uvežbana tačka, tako da su oni te večeri nosili rekord. 7. Pihler „Ritmičke vežbe za zagrebački slet” ženski naraštaj. 8. Kuščer „Proste vežbe” za zagrebački slet muške i ženske dece. 9. Šulce „Proste vežbe” za zagrebački slet članovi prednjačkog zbora. 10. Obrenović „Ritmičke vežbe devetorice” ženski naraštaj. 11. Lotski „Devetorica” za zagrebački slet. (2)

Na svečanosti otkrića spomenika streljanim čehoslovacima kragujevačko sokolsko društvo učestvovalo je kako u dočeku gostiju iz Čehoslovačke, tako i u priređivanju svečanosti. Gosti su dočekani 27 septembra 1924. Svi domovi u Kragujevcu bili su okićeni jugoslovenskim i čehoslovačkim zastavama. Sve škole, društva, vojska i svi građani izašli su da pokažu svojoj braći, koliko ih rado očekuju. Sa železničke stanice je pošla povorka sa muzikom i sokolima na čelu, a zatim su se ređale sve rodoljubive ustanove. Povorka je došla do oficirskog doma, gde je goste pozdravio, predsednik prosvetno kulturnog odbora sokolske šumadijske župe Miloje Pavlović. U svom govoru istakao je da smo mi i braća Čehoslovaci bili dva raspeta na krstu naroda i da smo svojim vlastitim trudom vaskrsli. Istakao je i da nas naša krvna veza upućuje jedne drugima u zagrljaj. Njegov govor bio je praćen burnim klicanjem. Svečano otkriće spomenika bilo je pre podne 28 septembra 1924. Bila je prisutna ogromna masa naroda, kako iz Kragujevca, tako i iz cele Šumadije. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „Šumadija je došla da se pokloni, kao što je to uvek činila, samo onima koji su zaista bili puni ljubavi prema svojoj otadžbini, ali u tom njenom poklonu bila je strahovita opomena svima onima, koji misle da radi svojih ličnih ćefova hoće da upropaste ovu zemlju.” Pucanj topova oglasio je da je opelo otpočelo. Odmah zatim odjeknule su sve sirene na fabrikama i mlinovima kragujevačkim, zabrujala su zvona. Posle opela i govora bilo je defilovanje pored spomenika. Sokoli su sa puno respekta pozdravili spomenik. U čast gostiju bila je posle podne velika javna vežba na letnjem vežbalištu. Ulaz je bio besplatan. Pored gostiju vežbi je prisustvovao gotovo ceo Kragujevac kao i masa sveta sa sela. Prva tačka bila je tačka članica, koje su vežbale vežbe određene za sarajevski slet. Prisutni su ih frenetički pozdravili, a naročito gosti. Zatim je bila vežba igre muške i ženske dece. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da od ostalih tačaka trebalo pomenuti vežbe ženskog naraštaja. One su vežbale narodne igre Šumadinku, Srpkinjicu i Devojačko kolo. Ove igre su naročito zanimale goste. Vojnici 19 puka vežbali su vežbe puškama sa ratnom opremom. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da se narodu sa sela dopala vežba „Seljački radovi” koju su vežbali vojnici neboračke čete i sokoli. Jedna od najuspelijih tačaka bila je vežba na spravama članova i muškog naraštaja. Članovi su vežbali jedne vežbe na razboju. Muški naraštaj je vežbao na jarcu i dao skokove. Završna tačka bila je velika skupina vojske i sokola. Na vrhu skupine bila su dva vojnika, jedan naš i jedan češki legionar. Svaki je držao zastavu svog naroda i pozdravili se rukujući sa „Na zdar !” - Zdravo ! Bila je to simbolična slika bratstva. U veče bila je zabava u oficirskom domu, na kojoj su pored ostalih slika, sokoli izveli dve. Grupa sokola i sokolica držala je dve slike kralja Aleksandra i Masarika. Druga slika bila je odstupanje preko Albanije 1915. Ova simbilična slika pokazala je gostima kroz kakve su muke i patnje prešli naši borci na našoj golgoti da bi izvojevali narodu slobodu. Gosti su ispraćeni 29 septembra 1924. Otišli su u Topolu da se poklone na grobu kralja Petra I. (3)

Još pre ratova došlo se na ideju o podizanju sokolskog doma u Kragujevcu. Dotad se vežbalo po kasarnskim sobama, po malim školskim učionicama, opštinskim i požarničkim zgradama i privatnim kućama. U članku „Sokolski Dom u Kragujevcu” isticalo se : „Na usnama svih članova na svima skupštinama, lebdele su reči : „Podižite nam Sokolanu!” Prvo je bilo prikupljeno više od 50.000 dinara. Ali novac je pristizao. Pomoglo je Ministarstvo, i Okr. Odbor i Sreski odbori, i Opština i trgovačka preduzeća i pojedinci. Pomogli su u novcu i materijalu, u prevoznim sredstvima, u radnoj snazi. Umesto obične vežbaonice, podignut je sokolski dom. (4) Još 19 septembra 1925. pored sokola iz Šumadijske župe, došlo je preko 100 članova i članica beogradskih sokolskih društava sa dve zastave. Goste su na stanici dočekali kragujevački sokoli sa svojim starešinama i masa sveta. Po dolasku obrazovana je povorka i gosti vođeni od svojih domaćina došli su pred oficirski dom, odakle su raspoređeni na stanove. Većina gostiju bile je smeštena u gimnaziju gde su za sve starije bile spremljene postelje. U čast gostiju uveče počela je zabava u oficirskom domu, kojoj je pored gostiju prisustvovali viđeniji građani. (5) U predvečerje bila je u gradu bakljada. (6)


U nedelju 20. septembra 1925. u 9 sati u parku pred oficirskim domom počela je vojna muzika da svira narodne komade. Sokoli su se počeli okupljati pošto je tu bio zakazan zbor za formiranje povorke. U povorci su bili : muzika, načelnik Šumadijske župe, zastave sa pratiocima, izaslanik J.S.S. sa delegatima i starešinstvima sokolskih župa i društava, predstavnici vojnih i građanskih vlasti, oficirski kor, sokoli i sokolice, u odorama, podmladak, vojska, sokoli bez odore i narod. Na prolazu kroz ulice povorka je bila pozdravljena a na mnogim mestima zasuta cvećem. Povorka je pred dom stigla u 11 časova, pozdravljena od ogromne mase sveta, koja se tu skupila da učestvuje u otvaranju doma kao i da javno manifestuje svoju ljubav prema Sokolstvu. Pri ulazu u Dom brat Ilija Nikolić, inženjer koji je rukovodio zidanjem doma, sa nekoliko reči predao je ključeve starešini župe, Stevi Nešiću, koji je širom otvorio velika vrata i pozvao okupljene da uđu u novosagrađeni Dom. Velika sala, balkon i galerija bili su za čas dupke puni. Na bini su zauzeli mesto, sveštenstvo, zastupnici ministra vojnog i ministra prosvete, izaslanik J.S.S. Kao i ostali viđeniji gosti. Posle osvećenja Sokolskog doma prisutne je u ime sokola Šumadijske župe, pozdravio brat Nešić. U svom govoru ukratko je izneo napore, istorijat i ideju za zidanje doma. Pored ostalih govorio je brat Kajžel, izaslanik J.S.S, koji je pozdravio otvaranje doma u ime Starešinstva Saveza, u ime cele Ljubljane i cele Slovenije. Bio je burno pozdravljen. U veče u 9 sati, pred punom salom otmene publike, počela je svečana akademija. U programu su bili zastupljeni 7 društava Šumadijske župe, dva beogradska kao i jedno vojničko odelenje. U članku „Otvaranje Sokolskog Doma u Kragujevcu 20. septembra 1925” istaknuto je da su sve tačke izvedene na opšte zadovoljstvo publike, ali da je najuspelija tačka bila „simboličke vežbe”, koje su izveli vojnici – sokoli XIX. p.p u Kragujevcu. Oni su bili dugotrajnim aklamovanjem i uzvicima : Živela vojska, Živeli sokoli! prinuđeni da se ponovo pojave zbijeni u jednu celinu i opasani jugoslovenskom zastavom. Posle akademije bilo je veselje samo za sokole i time je bio završen program ove sokolske svečanosti. (7) U članku „Otvaranje Sokolskog Doma u Kragujevcu” u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „Novim Sokolskim Domom u Kragujevcu dobilo je jugoslovensko Sokolstvo novu tvrđavu u kojoj će se naši vrli Šumadinci uzgajati u pravom Tiršovom duhu.” (8) Đura Brzaković opisao je otvaranje sokolskog doma kao i sam dom. Dom je bio u Daničićevoj ulici blizu prve muške gimnazije. U unutrašnjosti doma zauzimala je vidno mesto vežbaonica. Vežbaonica je prostrana sala u veličini 22/10 metara, sa velikom pozornicom, za javne časove, koncerte, zabave i druge svečanosti. Sokoli su pozvali na svečanost okolna sokolska društva. Preko svojih izaslanika bila su zastupljena sva humana, viteška i kulturna udruženja kao i ostale ustanove u mestu. Došla je i masa sokolskih prijatelja. Starešina Stevan Nešić, državni savetnik, otvorio je dom i prvi stupio unutra. Za njim su ušli delegati, sveštenici, sokoli iz Beograda, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Kruševca i Čačka, a za njima gosti, koji su ispunili sve prostorije doma. Uveče priređena je akademija na kojoj su učestvovali sokoli iz Beograda, Ćuprije, Kruševca i Čačka kao gosti i sokoli iz Kragujevca. (9)

Šumadijska sokolska župa priredila je svoj drugi slet u Kragujevcu 12 juna 1927. Pozvali su na slet i sokolska društva izvan župe i vojsku. Pozivu su se odazvala društva iz Skoplja, Kumanova sa njegovom sokolskom muzikom, Sarajeva, Beograda Matice i Beograd I. Od vojske učestvovali su iz Kragujevca : 19. pešadijski puk „Vojvode Putnika”, pirotehnički bataljon i podoficiri inženjerije, a sa strane : mornari rečne flotile iz Novog Sada, pitomci artiljerijske podoficirske škole iz Čuprije i oficiri 5. konjičkog puka „Kraljice Marije” iz Palanke. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakli su veliko učešće vojske na sletu. Za njih je to bila važna i radosna pojava i to je trebalo naročito istaći. Zajednička i bratska saradnja vojske i sokola, činilo im se, nigde nije našla tako jak izraz kao u Šumadiji. Smatrali su da je na sokolskim skupovima trebalo težiti da se vide sakupljena braća i sestre iz više krajeva, radi ličnog upoznavanja, razmene misli, bratskih razgovora, zajedničkog rada, jer je to sve zajedno uticalo na razvijanje osećanja bratske ljubavi i sokolske solidarnosti. Braća iz Kumanova, Skoplja, Sarajeva i Beograda zasnovala su sa braćom iz Šumadije čvršće veze i postali bliži nego što su bili pre sleta. Vojnici su sa svojim sokolskim vežbama vojničkog tipa, izazvali dopadanje i divljenje. Gledaoci su burnim i oduševljenim poklicima nagradili njihov trud. Za pisca članka saradnja sokola i vojske bila je najsimpatičnija crta sleta. Po njima time je bila učvršćena neraskidna veza dve najače narodne organizacije, koje su bile u isto doba i dva najistaknutija faktora u procesu narodnog sjedinjavanja.(10) U Kragujevcu je održana IX skupština JSS 17 i 18 marta 1928. Na skupštini je rešeno da se održi savezna prosvetna škola, da se pomogne Hercegovcima postradalim usled vremenskih nepogoda i Bugarima zbog zemljotresa. Sokolski Glasnik izlazio je u obliku novina od 1 januara 1928. (11)

Župa u Kragujevcu imala je 1929. 9 društava, 740 članova, 161 članicu, 235 vežbača, 59 vežbačica, 246 muškog naraštaja, 112 ženskog naraštaja, 345 muške dece, 128 ženske dece, 2 sokolska doma i ukupno 1.732 pripadnika. (12) Po Sokolskom kalendaru 1930 Sokolsko društvo u Kragujevcu osnovano je 1904. Starešina je bio Đura Brzaković, načelnik Josip Prohaska, načelnica Slavka Vučkovičeva, sekretar Boško Živković a predavač Dragutin Dimitrijević. U društvu je bilo 48 članova, 6 članica, 45 vežbača, 18 vežbačica, 38 muškog naraštaja, 40 ženskog naraštaja, 62 muške dece, 48 ženske dece, 38 članova u odori i 1 članica u odori. Izvodili su javne vežbe , imali su 2 saradnika i orkestar. (13) Župa Šumadijska u Kragujevcu osnovana je 1921. Starešina je bio Miloje Pavlović, načelnik Josip Prohaska, načelnica Slavka Vučkovičeva, sekretar Ilija Pavlović, predavač dr. Milan Krestić. Bili je 10 društava, 705 članova, 195 članica, 130 članova u odori, 1 članica u odori, 241 vežbača, 77 vežbačica, 200 muškog naraštaja, 143 ženskog naraštaja, 277 muške dece i 231 ženske dece. Od vežbaonica bilo je : 3 sokolska doma, 6 privatno, 1 škola. Održali su 12 javnih vežbi, bilo je 12 saradnika, 23 predavača, 4 knjižnice, 2 muzike, 1 tamburaški zbor, 1 orkestar, 2 zastave. Bilo je 65 prednjaka, 6 članova i 3 članice sa ispitom. (14) Župski slet održan je 10 i 11 8. 1929. u Ćupriji. (15) Sokolska župa Kragujevac imala je 1932. 19 društava i 13 četa. Izveštaj o prosvetnom radu poslalo je 9 društava i 2 seoske čete. U toku 1931. održano je 77 predavanja i 116 govora pred vrstom. U društvu Senjski rudnik održano je 17 predavanja, a u Kruševcu 35 govora pred vrstom. Drugih priredbi bilo je 187, najviše u Jagodini 42. Knjižnice je imalo 5 društava sa 1.113 knjiga najviše Jagodina 560 knjiga). Čitaonice za članove imala su 4 društva (Svilajnac, Brus, Kragujevac i Senjski Rudnik) .Pretplatnika na sokolske listove bilo je 224. Na „Sokolski glasnik” 119 (najviše Kragujevac 40). Kragujevac je imao 75 pretplatnika na sokolske listove. Tri društva imala su pozorišne sekcije (Senjski Rudnik, Svilajnac i Kragujevac). U Kragujevcu je bilo 18 predstava, u Svilajncu 3, a u Senjskom Rudniku ni jedna. Muzičke sekcije bile su u 2 društva (Kragujevac, Senjski Rudnik).Trezvenjačke sekcije imali su Senjski Rudnik i Kruševac. Izveštaje o radu slala su društva Jagodina, Čačak, Kruševac, Bagrdan, Svilajnac, Brus, Kraljevo kao i četa Isakovo. (16)

U Upravi Sokolskog društva Kragujevac 1934. bili su : Starešina je bio Božin Hadži-Ilić, I zamenik starešine Petar Jevđević, II zamenik dr Dragoslav Pantelić, načelnik Dragutin Platnik, zamenik Mirko Frluga, načelniva Milica Loc, zamenica Zorka Kozomarić, predsednik prosvetnog odbora Petar Jevđević, sekretar Petar Nožinić, blagajnik Vid Katić, gospodar Petar Vasović, statističar Josip Ditrih, zdravstveni referent dr. Miloš Tasić. (17) Uprava pododbora društva „Kneginja Zorka” u Kragujevcu pomogla je Sokolsko društvo sa 100 dinara. Na inicijativu Uprave pododbora društva održao je dr. Lovčević, sanitetski potpukovnik, 2 predavanja o bojnim gasovima. Sve članice učestvovale su u Crvenom Krstu, Narodnoj Odbrani i Jadranskoj Straži. (18) Članovi sokola bili su često i članovi tih udruženja.


Sokoli su se trudili da sem telesnog vežbanja kulturno uzdižu svoje članstvo i okolinu. Dr. Sava K. Popović istakao je o značaju sokolskih diletantskih pozorišta: „Mi imamo danas u Jugoslaviji vrlo mali broj pozorišta i zato nam se nameće potreba da osnivamo što više diletantskih trupa. Svako sresko mesto trebalo bi da ima po jedno pozorišno udruženje, koje bi s vremena na vreme davalo komade naših domaćih pisaca. Za pozorišna udruženja treba zainteresovati obrazovanu omladinu toga mesta i prikazati roditeljima, da je cilj udruženja širenje literarne naobrazbe kod mladeži, a ne uzaludno gubljenje vremena, kako se to nažalost, kod nas još vrlo često misli.“ (19) U velikoj dvorani Sokolskog doma u Kragujevcu 3 marta 1935. proslavljena je stogodišnjica osnivanja prvog srpskog pozorišta, koje je osnovao Joakim Vujić 1835. Proslava je spojena sa proslavom 70-godišnjice Branislava Nušića, koji je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Pre podne održana je svečana skupština, na kojoj su govorili Azanjac i Nušić. Nušić je zahvalio na srdačnom dočeku i podvukao značenje stogodišnjice prvog srpskog pozorišta. Posle podne priredila je pozorišna sekcija Soko Matice predstavu. Pre početka predstave govorili su Azanjac i profesor Miloje Pavlović. Prikazan je Nušićev „Običan čovek“. (20) Zbog teškog stanja i oskudice koja se osećala u Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji Socijalni odsek Saveza Sokola uputio je apel sokolskim društvima radi smeštaja siromašne sokolske dece kod porodica imućnijih sokola. Deca su bila na ishrani i nezi dok su trajale teške prilike kod porodica dece. Na apel Saveza prvo se odazvalo Sokolsko društvo Svilajnac, maleno mesto u župi Kragujevac, koje je 1936. primilo na negu, uzdržavanje i školovanje 15 siromašne dece iz župe Mostar.(21) Sokolska župa Kragujevac održala je u Kragujevcu svoj peti župski slet od 22 do 24 maja 1937.Tom prilikom priređen je i prvi župski prosvetni slet, na kojem su se takmičili lutkarski odseci. (22)

Dr. Bukovski, starešina Saveza slovenskog i čehoslovačkog sokolstva, 27. januara 1937. posetio grob je Neznanog junaka na Avali i položio venac. Sa Avale uputio se na Oplenac, gde se poklonio senima kralja Aleksandra i na grob položio venac sa trakama u čehoslovačkim državnim bojama i napisom „Velikom Kralju – Savez slovenskog Sokolstva i Češka obec sokolska – 27-I-1937 god.” Pošto su gosti bili počašćeni doručkom u hotelu na Oplencu, produžili su za Kragujevac. U susret gostima kragujevački sokoli na čelu sa starešinom Milivojem Pavlovićem izašli su sa četiri automobila do sela Desimirovca, odakle su svi zajedno produžili za Kragujevac i odvezli se na grobove 44 čehoslovačkih vojnika streljanih od austrijske vojske u pobuni juna 1918. Položeni su venci i zatim su se svi zajedno vratili u prostorije Sokolske župe Kragujevac. Gosti su počašćeni „šumadijskim čajem”, razgledali su prostorije sokolskog doma i kad su se pojavili na balkonu dvorane, bili su pozdravljeni od kragujevačke omladine, koja je održavala svoju svetosavsku priredbu. Za vreme ručka u oficirskom domu svirala je sokolska muzika i kragujevački sokoli i sokolice igrali su sa gostima narodna kola. Starešina župe Milivoj Pavlović, kao spomen na taj dan, poklonio je gostima u minijaturi izrađeni metalni spomenik palih čehoslovačkih junaka 1918. u Kragujevcu. (23). Međužupski sastanak SPP održan je 25 i 26 9. 1937. u Kragujevcu. Zaključeno je da je trebao plan za Sokolsku Petrovu Petoletku. Naročitu pažnja bila je usmerena na selo kao izvor moralnih i nacionalnih snaga. Sokoli su pozivali na saradnju i one koji nisu bili sokoli, kao i sve druge organizacije i udruženja da stvore i ostvare takođe svoj plan korisnog rada sličan programu SPP. Sokoli su se nadali da sinovi i kćeri Šumadije složno i svi do jednog pristupiti ostvarenju ovog posla, onako složno kao što su u prošlosti složno i kao jedan radili da iz pokrajina razdeljenih pod tuđinskom vlašću, iskuju slobodnu otadžbinu. (24)

Šumadijsko Kolo Srpskih Sestara u Kragujevcu je na katolički praznik Svi Sveti održavalo pomen izginulim Čehoslovacima u prisustvu Čeha, koji su živeli u Kragujevcu, članica, nastavnica i učenica. Sveštenik je očitao zaupokojenu molitvu, a članice sa nastavnicama upalile su sveće i sa Česima okitile grobove cvećem. Podpredsednica KSS je govorila kod spomenika gde su zabeležena imena izginulih Čehoslovaka. Kolo je u svom radu sarađivalo sa Sokolima. (25) Sokolsko društvo Kragujevac proslavilo je 12. oktobra 1940. desetogodišnjicu od osnivanja pozorišnog odseka. U Kragujevcu je januara 1930. osnovana Diletantska pozorišna grupa Radničke kolonije. Već 5 maja 1930. prikazala je „Đidu” Janka Veselinovića. Zatim su se ređali komadi „Devojačka kletva” od Ljubinka; „Dva narednika” od Đurkovića; „Seoska Lola” od Tota; „Sumnjivo lice” Nušića; „Sirotica” od Đurkovića i ... . Sa osnivanjem Sokolskog društva Kragujevac I pozorišna grupa prešla je u njegov sastav, jer je iza sebe imala snažnu organizaciju. Rezultat desetogodišnjeg rada odseka bio je preko stotinu komada, sa preko 250 predstava. Deo predstava pozorišni odsek izveo je u Rači -- kragujevačkoj (tri puta), Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici (dva puta), Trpči i Gornjem Milanovcu. Odsek je desetogodišnjicu svog osnivanja obeležio svečanom akademijom. Prikazan je Nušićev komad „Dr.”. Na proslavi je održano predavanje „Život pozorišnog otseka u prvoj deceniji. Starešina društva i osnivač odseka Petar Jevđević predao je diplome za desetogodišnji neprekidan rad vođi odseka Živojinu Petroviću, Velimiru Pavićeviću, Ljubomiru Erkiću, Jovanu Slavkoviću, Milošu Vidakoviću, Dragici Vidaković, Jovanki Grozdanović i Mariji Rajter. Pored izaslanika korporacija i ustanova, proslavi je prisustvovao sekretar župe Kragujevac Todor Dimitrijević. Dimitrijević u ime župe i Janko Kramer u ime Sokolskog društva „Matice” predali su poklone Pozorišnom odseku. (26)

Starešina župe Miloje Pavlović istakao je : „Sokolovati znači predano raditi, znači napredovati i usavršavati se, znači boriti se protiv zla za dobro. Sokolovati znači težiti da razvijamo u sebi sve dobre sklonosti i da suzbijamo sve niske nagone i strasti. Sokolovati znači snažiti se telesno i razvijati se umno : zdrav duh u zdravom telu. Sokolovanje je u isto vreme i moralno usavršavanje ... Sokolovati znači voleti svoj narod i ne žaliti žrtve za njegovo dobro. Jednom reči : Sokolovati znači izgrađivati čoveka, fizički snažna, moralno jaka i umno razvijena, sposobnog i raspoloženog da posluži opštem dobru ni radi lične koristi, ni radi slave, već po dubokom osećanju da mu je dužnost tako da radi”. (27)

Starešina župe Miloje Pavlović bio je u međuratnom periodu sem sokolstva i član Crvenog Krsta, Aero-kluba, Oblasnog odbora Udruženja rezervnih oficira i ratnika, ... . Posle Aprilskog rata 1941. i sokolsko društvo Kragujevac i župa bili su zabranjeni. Miloje Pavlović streljan je zajedno sa đacima u Kragujevcu 1941. Pred streljanje u Kragujevcu 1941. Miloje Pavlović je komandantu dobrovoljaca koji mu je rekao da mu život od njega zavisi odgovorio : „Ako mi od tebe zavisi život, ne treba mi ni taj život”.(28) Posle Drugog svetskog rata obnova sokolskog društva bila je onemogućena.

Na inicijativu Jevđe Jevđevića sokolsko društvo Kragujevac-Matica je 5 oktobra 1996. posle 55 godina obnovilo svoj rad. Kad su obnovljena sokolska društva u Topoli i Čačku obnovljena je 2001. Sokolska župa Šumadija, a Jevđa je izabran za starešinu. Jedno vreme je samo Sokolsko društvo Kragujevac imalo preko 1.000 članova.


Proslava stogodišnjice sokolstva u Kragujevcu održana je 2007. u zgradi starog sokolskog doma (danas pozorište) pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, sina kralja Petra II, starešine Saveza Sokola. Povodom proslave sokoli u Kragujevcu dobili su pozdrave od Ruskog Sokolskog saveza iz Moskve, od sekretara Svetskog Sokolskog Saveza dr Vladimira Dostala i Saveza sokola Lužičkih Srba. Počasni gost na proslavi bio je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, princeza Katarina, episkop Šumadijski Jovan, izaslanik Odbrane Češke Republike pukovnik Vladimir Hujak, izaslanik Odbrane Slovačke Republike pukovnik František, izaslanik Ruske kozačke vojske kozački pukovnik Leonid Maslov, Ataman saveza Vernih Kozaka iz Ukrajine (Kijev) esaul Aleksej Selivanov, delegacija Sokolskog Saveza Slovenije na čelu sa starešinom Sokolskog društva Ljubljana-Tabor Matijaž Anžur, Aleksandar Kravčenko član ruskog Sokola, Andrej Karimov predsednik najbrojnijeg omladinskog udruženja „Lad” iz Novosibirska. Bili su i Gordana Rajnović, predsednica Saveza Soko Srbije, Petar Stakić, predsednik skupštine Soko Srbije, Jovan Č. Milić generalni sekretar Saveza Soko Srbije kao i dr. Slobodan Đorđević. U ime skupštine grada Kragujevca bio je zamenik gradonačelnika Saša Milenić. Na svečanoj sokolskoj akademiji nastupali su sokolići iz osnovnih škola „Stanislav Sremčević”, „III kragujevački bataljon” i „Đura Jakšić”, kao i iz škole za osnovno i profesionalno obrazovanje gluve dece i omladine u Kragujevcu. Iz škola decu su vodili profesori : Slavica Joksić, Zoran Stević i Mileta Kutlešić. Dečiji hor vodila je profesor muzičke kulture sestra Milica Joksić. Na akademiji govorili su : Prestolonaslednik Aleksandar, zamenik gradonačelnika i starešina društva Kragujevac Matica Jevđa Jevđević. Kraća obraćanja imali su i gosti. Starešina društva Kragujevac Matica Jevđa Jevđević odlikovan je ordenom „ZA VERU, DUH I OTADžBINU” od Atamana ruske kozačke vojske generala Volodackog i dodeljena mu je Plaketa Sokola Slovenije izdatoj povodom 100 godina Sokolskog saveza Slovenije. U svečanoj sali Skupštine Grada Kragujevca bio je u čast Sokolskog društva i gostiju iz Rusije 20 novembra 2007, priređen prijem i konferencija za štampu. Skupštinu grada predstavljao je podpredsednik skupštine Jovan Pavlović Bojadžić. Potpisan je dogovor o pobratimstvu sa Savezom Vernih Kozaka iz Kijeva i protokol o namerama sa Kozačkom vojskom Rusije i zarubežja, koji je u ime generala Volodackog potpisao kozački pukovnik Leonid Maslov. Sporazumima je bilo predviđeno da kozačka udruženja šire sokolski ideju u Ukrajini, na Donu i u Sibiru. (29)

Na skupštini 29 marta 2008. umesto Soko Jugoslavije obnovljen je Savez Srpskih Sokola, a za starešinu je izabran Jevđa Jevđević. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je 24 februara 2009. primio pokroviteljstvo nad sokolskom viteškom organizacijom. Srpski sokoli su sa blagoslovom patrijarha Irineja održali slet u Beogradu ispred hrma Svetog Save 15 septembra 2010. Učestvovalo je preko 400 vežbača. Drugi slet održan je 2011. u Nišu na praznik Sv. Cara Konstantina ispred istoimene crkve. Pored vežbača učestvovao je dečji Sokolski hor. Sletu je prisustvovao patrijarh, predstavnici grada Niša i deo starešinstva Saveza srpskih sokola.

U kraljevskom dvorcu u Beogradu 10 decembra 2019. priređen je prijem i predstavljanje „Spomenice povodom dvadesetogodišnjice sokolskog rada Jevđe A. Jevđevića i desetogodišnjice starešinstva u Savezu Srpski Soko”. Govorili su prestolonaslednik Aleksandar, autor predgovora episkop Austrijsko-švajcarski, Italije i Malte gospodin Andrej, autori spomenice Veljko i Katarina Leković i Matija Bećković. Svoje testove za Spomenicu priložili su pisac Antonije Đurić i sekretar Svetskog sokolskog saveza dr. Vladimir Dostal. Na kraju promocije umetnica Ivana Jordan pevala je „Leti visoko kao orlovi”.


Sokolsko društvo u Kragujevcu je posle Prvog svetskog rata obnovilo svoj rad. U svom radu usko sarađivalo je sa humanim, viteškim i kulturnim udruženjima. Članovi sokola bili su često i članovi tih udruženja. Otvaranjem novog doma sa velikom salom omogućen je sokolski kulturni rad. Sokoli su se trudili da kulturno uzdižu svoje članstvo i okolinu. U velikoj dvorani Sokolskog doma u Kragujevcu 3 marta 1935. proslavljena je stogodišnjica osnivanja prvog srpskog pozorišta. Proslava je spojena sa proslavom 70-godišnjice Branislava Nušića, koji je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Kao pregalac isticao se starešina župe Miloje Pavlović. Streljan je 1941. zajedno sa đacima. Posle Aprilskog rata 1941. i sokolsko društvo i župa bili su zabranjeni. Posle Drugog svetskog rata nije bila moguća obnova sokolskog društva. Sokolsko društvo Kragujevac je 1996. obnovilo svoj rad na inicijativu Jevđe Jevđevića. Nastavili su da održavaju veze sa sličnim udruženjima iz slovenskih zemalja.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 55;
2. R, „Sokolsko veče u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Septembar i Oktobar 1924, br. 9 i 10, str. 280, 281;
3. R, „Javna vežba u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1924, br. 12, str. 332, 333;
4. Mil. Pavlović-Kragujevac, „Sokolski Dom u Kragujevcu”, „Soko Dušana Silnog”, Beograd, oktobar 1925, br. 8, str. 119, 120;
5. Uroš Vlahović – Beograd, „Otvaranje Sokolskog Doma u Kragujevcu 20. septembra 1925”, „Soko Dušana Silnog”, Beograd, oktobar 1925, br. 8, str. 121-123;
6. „Otvaranje sokolskog Doma u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 211;
7. Uroš Vlahović – Beograd, „Otvaranje Sokolskog Doma u Kragujevcu 20. septembra 1925”, „Soko Dušana Silnog”, Beograd, oktobar 1925, br. 8, str. 121-123;
8. „Otvaranje sokolskog Doma u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 211;
9. Đura Brzaković, „Sokolska svečanost u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar-Decembar 1925, br. 11 i 12, str. 236-238;
10. Đ.B, „Sokolski slet u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Septembar 1927, br. 9, str. 124;
11. Uredio Vojislav Bogičević, „Priručnik za prednjačke ispite”, 1932, str. 439;
12. „Sokolstvo”, Novi Sad, 1929, str. 116;
13. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, Ljubljana, 1929, str. 107;
14. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, Ljubljana, 1929, str. 106;
15. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, Ljubljana, 1929, str. 91;
16. Prof. Milan Krestić, „Sokolska župa Kragujevac”, „Sokolska prosveta”, Vesnik prosvetnog odbora Saveza SKJ, Mesečni prilog „Sokolskog Glasnika”, Novi Sad, april 1932, br. 4, str. 228, 229;
17. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik”, godina I, Beograd 1934, str. XXXIX;
18. „Spomenica Društva „Knjeginja Zorka”, Beograd 1934, str. 270;
19. Dr. Sava K. Popović, „Diletantska pozorišta i njihova uloga u narodnom prosvećivanju“, str. 37, „Službeni deo“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2 str. 41;
20. „Proslava 100-godišnjice prvog srpskog pozorišta u Kragujevcu“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 3;
21. „Sokolska socijalna akcija za zbrinjavanje naše siromašne dece”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 marta 1936, br. 12, str. 1;
22. „Sokolski sletovi u Kragujevcu”, „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 marta 1937, br. 4, str. 83;
23. „Brat dr. Stanislav Bukovski”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 1,2, 3,4,5;
24. „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 novembar 1937, br. 10, str. 244;
25. Danica Petrović, sekretar Dana Radojčić, „Šumadijsko Kolo Srpskih Sestara- Kragujevac”, „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941”, Beograd, 1940, str. 45;
26. „Jedna lepa sokolska proslava u Kragujevcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1940, br. 43, str. 6;
27. Nebojša Rašo, „Srpski Soko Prilozi za istoriju Sokolstva “ Knjiga prva, Herceg Novi 2011, str. 10;
28. „Cvet koji ne vene”, Kragujevac, 1981, str. 318, 320;
29. Jevđa Jevđević, starešina SD Kragujevac matica, „Proslava stogodišnjice sokolstva u Kragujevcu”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2008, br. 31-32, str. 22;