Sokoli i vojska

Sokolstvo je sebe smatralo narodnom vojskom. Težilo da što širi krug naroda telesno, moralno i duhovno osposobi za odbranu otadžbine. Zato je svestrano sarađivalo sa vojskom. Sokoli su uočili da se u vojsci radi na obrazovanju vojnika. Oni koji su živeli pod nadutošću bahate austrijske i mađarske soldateske dopadao se tihi rad u kasarnama, a naročito pripravnost vojske da vrata svojih kasarni otvori svim demokratskim pokretima. Sokolske starešine su uspele da ubede vojne krugove da je sokolski rad karika u procesu demokratizacije vojske. Vojne vlasti su pristale da vojnici pod sokolskom komandom vežbaju po sokolskom sistemu i da se sa sokolima uče načelima sokolskog pogleda na svet. Do 1924. nekoliko hiljada vojnika je vežbalo pod vođstvom sokolskih prednjaka. Vojne oblasti nisu tražile da imaju uticaja na vežbanje vojske pod sokolima. Sokoli su u vojsku unosili sokolski duh i sokolske misli. U članku „Sokoli i vojska” u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” odbijali su prigovore o “militarizaciji” Sokolstva. (1) Sokolska župa Zagreb je shvaćajući važnost saradnje sokolstva i vojske, održala konferenciju sa predstavnicima zagrebačkih vojnih jedinica. Na konferenciji su udarene smernice za razvoj daljeg rada.(2) Okružni slet Sokolske župe Mostar održan je 2. jula 1922. u Đenoviću. Učestvovala su sokolska društva iz Boke Kotorske. Pripreme i organizaciju sleta izvršilo je društvo u Đenoviću. Starešinstvo župe na sletu zastupali su Jovo Sekulović i dr. Ivo Kolbe. Celo mesto je bilo okićeno zelenilom i zastavama. Slet je počeo takmičenjima. U svečanoj povorci koja je krenula ka varoši učestvovali su sokoli, vojnici i mornari ratne mornarice. Pred ulazom u varoš bio je podignut slavoluk. Tu su povorku dočekali i pozdravili meštani zajedno sa svojim knezom. U ime župe uzvratio je pozdravom knezu dr. Ivo Kolbe, pozivajući stanovništvo Đenovića, da i nadalje pomaže sokole, gde se omladina vaspitava u sokolskom duhu. Odatle je povorka krenula na vežbalište, gde je pokrovitelj sleta pukovnik Vuković pozdravio sokole i sokolice, vojnike i mornare, pozvavši ih da očuvaju slobodu stečenu potocima i rijekama prolivene krvi. Opština Đenović je priredila svečani banket u počast sokolima. Biskup Ućelini je u svom govoru naglasio da Orlovstvo ide za razjedinjenjem, a sokolstvo jača vjeru i jedinstvo naroda. Održana je javna vežba. Nastupali su muški i ženski podmladak, naraštaj, članovi, članice, vojnici tvrđavnog artiljerijskog puka iz Baošića, mornari ratne mornarice u Boki. Jedna od najlepših tačaka programa bile su vežbe sa veslima mornara. Na kraju vežbe bila je zaključna skupina članstva sokola, vojnika i mornara, koja je predstavljala zajednički rad vojske i sokolstva.(3) Zagrebačka sokolska župa priredila je 3 juna 1923. prvi slet te godine pakračkog okružja u Pakracu. Bilo je veliko učešće sokola iz pakračkog okružja i veliki broj gostiju koji su došli iz Zagreba, Daruvara i Nove Gradiške da uveličaju sokolsko slavlje. Slet je završen izvođenjem telovežbene scene „Na mrtvoj straži” od vojnika zagrebačkog 35 puka, koja je izazvala veliko oduševljenje i patriotski zanos. (4)

Sokolska župa „Bjelovar” održalo je svoj IV slet u Daruvaru. Prvi gosti stigli su 27. juna 1924. U noći tog dana stigla je većina vežbača svih kategorija, vojnici bjelovarskog garnizona i gosti. Bio je to vlak koji je polazio iz Zagreba preko Križevca, Bjelovara, Virovitice u Daruvar. Ostali sokoli, posebno iz okolnih sela došli su neki peške, neki kolima, a neki automobilima. Svi su dočekani i smešteni. Na Vidovdan počeo je rano ujutro sokolski rad, koji je trejao do u kasnu noć. Prvo su bili pokusi svih kategorija za javnu vežbu i akademiju, zatim povorka i svečani parastos za kosovske heroje. U povorci je bilo preko 900 sokola, vojnika i seljaka u narodnoj nošnji. Posle parastosa povorka je išla gradom radosno pozdravljana od daruvarskih građana. Govorili su starosta Dobrović i dr. Omčikus. Posle povorke govorio je starosta župe Kolarić. Posle pauze izvedena je javna vežba. Vežbali su na spravama uz vežbe vojnika bjelovarskog garnizona. U članku u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da su vojnici pokazali koliki uspeh može sokolski sistem da postigne u vojsci. Na kraju vežve zahvalio se zamenik staroste župe dr. Omčikus svim učesnicima sleta, a posebno građanima i seljacima iz Daruvara i okoline, što nisu žalili nikakve troškove, da dođu među sokole, da ih upoznaju, da ih zavole, pa da ih potpomognu u njihovom sokolskom i patriotskom radu. Za sokole to je bilo svestrano vaspitanje naroda. Uveče priređena je sokolska akademija. Vežbalo se na preči, ručama i karikama, a ostali program bio je ispunjen ritmičkim kompozicijama za naraštaj, članove i članice. Iznenadilo je društvo iz Hercegovca, koje je nastupilo u tri tačke. Bjelovarsko društvo je pokazalo da je ono najagilnije u župi. Vežbali su dve kompozicije brata Milana Jankovića. Publika je aklamirala prisutnog autora. Akademiju su završili podoficiri bjelovarskog puka sa simboličnom „Vježbom oslobođenja” koju je sastavio češki legionar Karl Stika. (5) Vojska se pripremala za pokrajinski slet u Zagrebu. Brat Janko Ljuština sastavio je slobodne (bez oružja) vežbe za vojsku. Vežbe su sadržale svu dotadašnju vojničku nastavu za gimnastički sokolski sistem, pravilno bacanje bombe i borbu nožem. Izdane su sa slikama i tekstom i razaslane su svim pukovima IV armijske oblasti. Brat Ivo Muhvić, kapelnik savske divizijske muzike komponovao je muziku za vežbe.Zagrebački garnizon spremao je oko 3.000mvojnika za slet. Najviše se spremao 35 puk „Zrinjski”. Stizale su prijave i od drugih pukova. Bjelovarski puk prijavio je 200 vojnika i počeo rad oko vežbi vojnika. Zagrebačka podoficirska škola pripremala je svoje posebne vežbe. (6)

Pošto je u vojsku Jugoslavije uveden sokolski gimnastički sistem Savez Sokola trudio se da obuči vojnike za sokolske prednjake. Tehnički odbor Bačke sokolske župe priredio je prednjački tečaj radi obuke vojnika za prednjake, koji su trebali da u vojsci vode vežbanje po sokolskom sistemu. Tečaj je počeo 11. decembra 1925. Predavanja i vežbanja bila su utorkom i četvrtkom od 2 do 4 časa po podne u sokolani Sokolskog društva Novi Sad. Tečaj je vodio načelnik župe Milan Teodorović. Predmeti na tečaju bili su : sokolski sistem i metodika, praktična vežbanja prostih vežbi, vežbanje na spravama, naročito vežbanje puškom; skupine; gimnastičke igre i različitosti; vežbe borenja i laka atletika. Osim tih predmeta učesnici tečaja upoznavali su se sa sokolskom ideologijom, istorijom, literaturom i organizacijom, kao i sa davanjem prve pomoći. Na tečaju su učestvovali vojnici 7 pešadijskog puka iz Rečne Flotile i to : 1 oficir, 17 narednika i podnarednika i 19 kaplara. (7) Sokolski kurs za vojnike i podoficire održan je u Skoplju. Na kursu je bilo 53 podoficira koji su se spremali za sokolske radnike. (8) Soko u Vršcu je 3 januara 1925. održao za vojsku selo na kome je predavao Ante Tadić o koristi prosvećivanja i komadom „Bengalski tigar”. (9) Sokolsko društvo I u Zagrebu je zajedno sa pukom „Zrinjski” održavalo Zrinjsko-Frankopansku proslavu u Zagrebu. Sokoli su učestvovali u pukovskoj slavi 30. aprila 1925. i uveličali slavlje. Posle je održana sokolska javna vežba na kojoj su učestvovali i vojnici puka. Priređene su igre, proste vežbe bez i sa puškom, alegorična igra. Pri vučenju konopa vojnici su pobedili sokole. Posle predaje vođstva župe Zagreb puku „Zrinjski” diplome i dara, kao pobedniku kod poslednjih vojničkih sokolskih takmičenja, brat pukovnik Draškić, zahvaljujući se istakao je saradnju i zajedničke ciljeve vojske i Sokolstva. Jedan od tih ciljeva bio je oslobođenje zarobljene braće, da delo oslobođenja bude potpuno. U članku „Zrinjsko-Frankopanska proslava u Zagrebu”, u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da je govor bio snažan posebno od ratnika koji je od 1912 do 1919. neprestalno ratovao i da su sokoli iz redova vojske čuli više sličnih govora. Uveče priredilo je zagrebačko Sokolsko društvo I u Narodnom kazalištu akademiju. (10) Sokolsko društvo I u Zagrebu priredilo je prvi sokolski dan u Zagrebu 21. jula 1925. Uz pomoć Sokolskog društva II Zagreb i starešinstva Sokolske župe Zagreb priređena je proslava u dvorani, javna vežba i akademija na Viktorijinom igralištu. Vojska je nastupila u bojnoj spremi predvođena podporučnikom Živančevićem u trčećem koraku. Nastup vojnika bio je „Vežbe puškom” od Jehličke. Pojava vojnika izazvala je burno oduševljenje, koje je trajalo nekoliko minuta. Nastup je bio iz petoreda napred i natrag, kao i desno i levo izveden je u jednoj brzini. Vežbe su izvedene precizno i svaki pokret, stav, položaj bio je jedinstven. Vežba je pokazivala elemente iz obuke puškom. Nakon vežbe izvela je četa paradni marš. Zaslužni su bili pukovnik Cukavac i podporučnik Živančević, a i sokolstvo koje je uspelo zainteresovati vojne krugove za rad gimnastike po sokolskom sistemu. Za vreme vežbe kružio je avion koji je bacao bukete cveća sa natpisom : Sokoli (vojnici) – Sokolima. Leteo je brat kapetan Miletić. Vežbu su posmatrali vojni i civilnim predstavnici, građani i nisu smetale ni dve internacionalne utakmice i procesija povodom 1.000- godišnjice hrvatskog kraljevstva. Akademija je pokazala umetnički rad u gimnastici. Kao i za vreme javne vežbe, tako i za vreme akademije igralište je bilo puno. Nastup vojnika sa kopljima izazvao je ponovo buru oduševljenja. Akademiji su prisustvovali oblasni veliki župan dr. Zucon, generali Uzun Mirković i Malešević uz viđene građane i predstavnike nacionalnih organizacija. (11) Sokolsko društvo u Otočcu priredilo je 7 juna 1925. javnu vežbu. Nastupili su sokoli i sokolice sa prostim vežbama, kao i sa vežbama na spravama. Posebno je bila pozdravljena četa vojnika, koji su izveli vežbe sa puškama. Priredbi je prisustvovao veliki broj građana i seljaka. U veče je održana akademija sa igrankom. (12) Sokolsko društvo II Zagreb je u maju 1926. u čast kongresa rezervnih oficira i ratnika priredilo u Zagrebu akademiju. (13) Članovi Sokolskog društva I i II Zagreb predavali su 9.6. 1927. u 35 pešadijskom puku „Zrinjski” o sokolstvu. Predavanja je slušalo 1.500 vojnika. Vojnici su bili raspoređeni unutar kasarne po četama, i to na sedam mesta Na svakom mestu predavao je po jedan predavač. Predavali su : Ante Rubeša, Boro Vuksan, Dušan Bogunović, Tošo Janjanin, Petar Lasta, Milutin Urbani i Mato Jakovljević. Uglavnom vojnicima su date kratke upute o zadacima sokolstva. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „Treba svakako pohvaliti takav sokolski rad u vojsci. Tako se stvara sve dublja veza između vojske i sokolstva”. (14)


Kod Jugoslovenskog sokolskog saveza u Ljubljani održan je od 10. 11. 1929. do 10. 12. 1929. I sokolski tečaj vazduhoplovnih oficira i podoficira za nastavnike gimnastike i sportova u vazduhoplovnim jedinicama (15).

Posle ujedinjenja 1918. Sokolski savez se trudio da svestrano sarađuje sa vojskom. Težilo je da sokolski duh što više uvede u vojsku. Sa svoje strane vojska je učestvovala na sokolskim sletovima. Pošto je u vojsku uveden sokolski gimnastički sistem Savez Sokola se trudio da obuči što više vojnika za sokolske prednjake. Ta saradnja je trajala sve do pojave ratne opasnosti u drugoj polovini tridesetih godina 20 veka. Tada je sokolstvo zajedno sa vojskom pristupilo pripremama za odbranu zemlje.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

---

Napomene :

1. Dr. P.F., „Sokoli i vojska”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 205, 206;
2. „Glavna godišnja skupština sokolske župe zagrebačke”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april 1924, br. 4, str. 103;
3. „Sokolska Župa Mostar”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1922, br. 11, str. 363;
4. A., „Sokolsko slavlje u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 47, 48;
5. M.J., „IV Slet sokolske župe „Bjelovar”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 228, 229;
6. „Rad u vojsci za pokrajinski slet u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1924, br. 5, str. 129;
7. „Prednjački tečaj za vojnike”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 27;
8. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 31;
9. „Soko u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 53;
10. „Zrinjsko-Frankopanska proslava u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 118;
11. „Sokolski dan”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925, br. 7, str. 140, 141, 142;
12. „Soko u Otočcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925, br. 7, str. 145;
13. „Sokolsko društvo II. u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1927, br. 1., 2 i 3, str. 22;
14. „Sokolsko predavanje vojnicima 35. peš.puka „Zrinjski” - Zagreb”, Zagreb, juni 1927, br. 6, str. 74;
15. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, Ljubljana, 1929, str. 90;