Tečajevi za dobrovoljne bolničarke do Aprilskog rata 1941.

Crveni Krst je i pre i posle Prvog svetskog rata sarađivalo sa rodoljubivim udruženjima Kolom Srpskih Sestara, Sokolima, ... . Članovi tih udruženja često su bili i članovi pododbora Crvenog Krsta. Sve članice pododbora društva „Kneginja Zorka” u Kragujevcu učestvovale su u Crvenom Krstu, Narodnoj Odbrani i Jadranskoj Straži. (1) Oblasni odbor Crvenog Krsta organizovao je samarićanske tečajeve u Mostaru 1927. Treći tečaj sa 97 učenika i učenica III i IV razreda učiteljske škole u Mostaru počeo je 10 novembra 1927. sa nastavnicima dr Nedeljkom Zec i dr Marom Šantić. Zajedno su slušali teoretski deo, jer je bila velika predavaonica, a praktični radovi tečaja bili su u dva odseka. Četvrti tečaj sa 30 sokola-prednjaka župe „Aleksa Šantić” započeo je 15 novembra 1927. sa nastavnicima dr Nedeljkom Zec i dr Marom Šantić. Teoretski deo slušan je zajedno sa radnicima i službenicima državnog rudnika u Mostaru, koji je pohađalo 30 slušalaca. Šesti tečaj otvorila je dr Kornelija Rakić, predsednica Kola Srpskih Sestara sa svojim članicama (40), a pomagao pri radu dr Fedor Lukač. U Mostaru su održani 6 tečajeva da oko 270 slušalaca uz dobrovoljno predavanje građanskih i vojnih lekara. (2) U društvu Orlovat Sokolske župe Beliki Bečkerek (danas se grad zove Zrenjanin) održan je 1934. niži tečaj na inicijativu članice društva Zore Sedlar, svršenog slušaoca višeg samarjanskog tečaja. Tečaj je trajao 6 nedelja, održavan je uveče i trajao je 3 sata onih dana kada nije bilo vežbe. Pohađalo je tečaj 3 članice i 12 članova. Među tečajcima bilo je i takvih koji su jedva znali čitati. Ispit je bio 24 marta 1934. Svi polaznici su završili tečaj sa vrlo dobrim uspehom. Posle ispita u sokolani je održano predavanje o Crvenom Krstu i njegovom zadatku. U članku se isticalo : „Tako je ovo naše društvo među prvima u Župi, shvaćajući vrednost ovih tečaja, došlo do spremnih mladića koji će naročito na selu znati pomoći i ukazati prvu pomoć.(3) Sokoli su prilikom priređivanja svojih tečajeva redovno održavali predavanja o higijeni i prvoj pomoći, koja su držali lekari članovi sokolskih društava. Shodno pravilniku Saveznog lekarskog odseka, Savez Sokola zamolio je sokolska društva da redovno posećuju samarićanske tečajeve Crvenog Krsta, ako nisu bila u mogućnosti da ih sami organizuju. (4)

Sa zaoštravanjem situacije u Evropi Crveni Krst je ubrzano organizovao tečajeve za dobrovoljne bolničarke. U okviru Narodno-odbrambenog odseka Sokolske župe Sarajevo, osnovan je 1938. pri odseku referat za samarićanstvo i odbranu od napada iz vazduha. Sve sokolske jedinice (društva i čete), naročito one u većim mestima trebale su da održe preko zime za sve svoje članove tečajeve za odbranu od vazdušnih napada. Sve jedinice bez razlike trebale su da održe samarićanske tečajeve za sve članice bez obzira da li su one izvršujuće ili pomažuće. Narodno-odbrambeni odsek Sokolske župe Sarajevo zaključio je da sve sokolice na području Župe Sarajevo moraju završiti samarićanske tečajeve. (5) U župi Sarajevo sokolice su se obučavale od 1937. za narodno-odbrambeni rad. Bile su formirane ekipe bolničarki, ekipe za kuvanje, ekipe za krpljenje rublja, itd. Sarajevska župa je skupljala novac i namirnice da bi u slučaju potrebe mogla samostalno da vodi bolnicu. Sokolice župe Ljubljane su redovno i marljivo posećivale samarićanske tečajeve, koje je priređivao Crveni Krst. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (6) Bolničarske tečajeve završile su do 1939. sokolice iz župa : Beograd 90, Celje 90, Kranj 44, Karlovac 8, Ljubljana 39, Maribor 24, Mostar 14, Niš 59, Osijek 15, Sušak 5, Šibenik 8 i Zagreb 13; (7)
Na inicijativu Uprave Kola Srpskih Sestara Berane kod sreskog Crvenog Krsta u Beranima, održan je tromesečni tečaj za dobrovoljne bolničarke. Tečajem je upravljao dr. Novicki, lekar iz Doma narodnog zdravlja. Tečaj je pohađalo 20 gospođa i gospođica iz sela i varoši. (8) U Domu Kola u Bijeljini održan je samarićanski tečaj Crvenog Krsta koji su posetile 32 pitomice Ženske zanatlijske škole (starije učenice). Za „Kolo devojaka” održan je tečaj za prvu pomoć. (9)

Na raspis Glavnog odbora K.S.S. odnosno Jugoslovenskog Ženskog Saveza od 15 decembra 1939. odgovorilo je Kolo Srpskih Sestara iz Bosanske Gračanice da su naše žene uvek spremne da se stave na službu svojoj otadžbini. (10) Prema raspisu Glavnog odbora K.S.S. Kolo Srpskih Sestara Zenica sazvalo je vanrednu skupštinu na kojoj su upozorene članice o teškim međunarodnim prilikama koje nalažu Kolu Srpskih Sestara da spremi plan svog rada u slučaju rata. Skupština je odlučila da K.S.S. Zenica primi šivenja rublja za bolnice i vojsku i pletenja potrebnih predmeta. (11)

Kraljica Marija uputila je poziv za mobilizaciju žena da se u slučaju potrebe stave u službu otadžbini. U svom Izveštaju Kolo Srpskih Sestara u Paraćinu je istaklo da su se članice K.S.S. odazvale mahom za rad u raznim poslovima. Istakle su : „Bilo ih je spremnih i da idu u mesta, koja im se odrede sa decom koja su pod zaštitom Unije.” Članice Kola učestvovale su u radu sa Crvenim Krstom kad god su ih pozvali za prikupljanje priloga a isto tako i sa Unijom za zaštitu dece. O prilikama istakle su : „U ovom vremenu neizvesnosti i strepnje Kolo je i dalje pribavljalo sretstva za rad, ako nas snađe ono čega se bojimo, jer će Kolo onda imati i veću delatnost”. (12) U svom Izveštaju Kolo Srpskih Sestara u Banja Luci istaklo je da su članice većinom svršile tečajeve za dobrovoljne bolničarke i ostalo i sve su bile stavljene na raspolaganje Crvenom Krstu i sekciji Unije za zaštitu dece u slučaju rata. Istakle su : „Držimo da ćemo našim radom i u slučaju rata pokazati se svesne dužnosti članica Kola Srpskih Sestara.”(13)

Glavni odbor Kola Srpskih Sestara u Beogradu ustupio je svoju salu Crvenom Krstu za 6 meseci i zato vreme održano je 9 tečajeva Crvenog Krsta za dobrovoljne bolničarke. Tečajeve je završilo 270 dobrovoljnih bolničarki. Kolo je rešilo da opremi bolnicu sa 200 kreveta. Nabavili su platno, ćebad, dotad su za tu spremu utrošile 170.000 dinara. U njihovoj kući šila se i radila sva oprema za bolnicu. Uputile su apel redovnim članicama da dođu i pomognu ih u tom radu. Zajedno sa upravnim članicama još 140 gospođa radilo je na šivenju i pletenju. Istakle su : „Kolo Srpskih Sestara produžiće i dalj ovaj posao, koji će biti koristan u slučaju rata, a ako nas ratna oluja mimoiđe, sva će se ova bolnička sprema korisno upotrebiti za dobro naroda.” Sve gospođice iz Odbora gospođica svršile su bolnički tečaj Crvenog Krsta. (14) U Velesu organizovan je bolnički tečaj u saradnji sa mesnim odborom Crvenog Krsta. Ideju kao i žene i devojke koje su pohađale tečaj dalo je Kolo Srpskih Sestara, a tehničku organizaciju, predavače i drugo dao je Crveni Krst. To je bio prvi takav tečaj u Velesu. Planirano je da sledeće zime bude održan drugi takav tečaj. (15) Kolo Srpskih Sestara Vinkovci sarađivalo je sa Sokolskim društvom i Mesnim Odborom Crvenog Krsta. Mesni Odbor Crvenog Krsta otvorio je bolničarski tečaj na kome je bilo 12 članica Kola. Dobile su diplomu one koje su položile ispit i radile u lokalnoj bolnici. (16) U saradnji sa Crvenim Krstom Kolo Srpskih Sestara Kruševac održalo je tečaj za dobrovoljne bolničarke. Vojni lekar dr. Milan Todorović je rukovodio tečajem. Tečaj je posećivalo 30 članica Kola, i završilo sa položenim ispitom. (17) Članice Kola Srpskih Sestara iz Stare Pazove (njih 20) svršile su niži samarićanski tečaj koji su održavali lekari u okviru društva Crvenog krsta. (18) Kolo Srpskih Sestara u Vranju je u svom izveštaju istaklo da su žene uprkos izuzetnoj uzmemirenosti i sudbinskim trenucima vrlo ozbiljno shvatile svoju dužnost. Tečaj za dobrovoljne bolničarke osnovan u dogovoru sa Pododborom Crvenog Krsta i Podružinom ženskog društva posećivale su i članice Kola. (19)

Kolo Srpskih Sestara u Glini organizovalo je bolnički tečaj i 9 članica su bile osposobljene za dobrovoljne bolničarke. (20) Na molbu Odbora Crvenog krsta u Zvorniku Kolo Srpskih Sestara u Zvorniku preuzelo je na sebe sakupljanje bolničkog rublja za ranjenike i sakupile su 39 pari rublja, i predale ga Crvenom krstu. Nekoliko članica Kola završilo je tečaj za dobrovoljne bolničarke. (21) U Izveštaju Kolo Srpskih Sestara u Zenici su istakle da su prema raspisu Glavnog odbora održale vanrednu skupštinu, na kojoj su članice upozorene o teškim prilikama u Evropi koje su nalagale i Kolu da spremi plan svog rada u slučaju rata. Skupština je rešila da se prime šivenja rublja za bolnice i vojsku i pletenja potrebnih predmeta. Neke članice su završile tečaj dobrovoljnih bolničarki, i Crveni Krst ih je rasporedio. (22)


Drugi kurs Crvenog Krsta za dobrovoljne bolničarke u Skoplju bio je 6.8.1939.

U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu bio je 19 septembra 1939. otvoren samarićanski tečaj, u organizaciji Ženskog tehničkog odbora Saveza i Ženskog tehničkog odbora Sokolske župe Beograd, uz pomoć Oblasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je otvorio ing. Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza SKJ, i Milica Šepa, zamenica savezne načelnice. Za tečaj prijavilo se oko 50 sokolica. Tečaj je održavan ponedeljkom, sredom i petkom, od 19 do 21 čas, u prostorijama Saveza Sokola na Terazijama (sada zgrada Protokola). (23) Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć sokolice Živke Melentijević. Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je 69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi. Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića, načelnice Skalar i zamenika starešine župe Vučkovića. Komisiji je predsedavao predsednik Oblasnog odbora Crvenog krsta dr. Mladenović, a ispitivala je dr. Zagorka Ristić. Na tečaju 21 sestra položila je sa odličnim, 23 sa vrlo dobrim i 3 sa dobrim uspehom. Tečaj su završile članice saveznog i župskog načelništva, gotovo sve sestre iz stručnog odbora Saveza i župe, i veliki broj načelnica beogradskih društava. Po održanim ispitima bila je zajednička drugarska večera na kojoj je u ime tečajki govorila Milena Gruborova, ističući zasluge dr. Ristićeve i dr. Đurovića za održanje tečaja. (24) Bolničarski i samarićanski tečaj koji je priredila mesna organizacija Crvenog krsta u Slavonskom Brodu posećivalo je 8 članica sokola i 2 naraštajca.(25)

Beogradska župa osnovala je odsek Odbrambeno vaspitanje žena. Pročelnik odseka bila je Živka Melentijević. Župa Beograd priredila je I sokolski tečaj beogradskih društava za dobrovoljne bolničarke. Od prijavljenih 65 sestara tečaj je završili 47. Tečaj je vodila Živka Melentijević uz saradnju dr. Zagorke Ilić, izaslanice Crvenog Krsta, i dr. Đurovića. Održano je 90 teorijskih i 186 praktičnih časova. Slične tečajeve održala su sokolska društva Zemun Matica i Pančevo, tako da je župa raspolagala sa 120 kvalifikovanih dobrovoljnih bolničarki. (26) Sestre koje su završile prvi tečaj za dobrovoljne bolničarke pozvane su da se jave načelnici župe Beograd zbog rasporeda za praktične vežbe. (27) U Sokolskom društvu Beograd-Matica dobrotvorni odsek društva osnovao je „Bolesnički odbor”. Odbor su sačinjavale članice koje su završile kurs za milosrdne sestre Crvenog krsta. Za vojnu bolnicu za koju je bilo predviđeno da za slučaj rata bude smeštena u Sokolskom domu članice su spremale sav potreban materijal za 300 bolesnika, krevetsko rublje, ... . (28)

Sokolsko društvo Stari Futog organizovalo je zajedno sa mesnim odborom Crvenog krsta tečaj za bolničarke. Tečaj je trajao šest nedelja. Prijavile su se za tečaj 23 sokolice. Tečaj je održavan tri puta nedeljno u sokolani, a njim je rukovodila dr. Jelena Vinokić, zdravstveni referent. (29) Uz saradnju župskog odbora za Petrovu petoletku Sokolsko društvo Inđija priredilo je tečaj za prvu pomoć (samarićanski tečaj) od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji. Održano je 5 predavanja. Predavao je dr. Petar Ilić, lekar iz Beograda. Predavanja u sokolani posećivali su mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Tečaj su posetili u ime odbora SPP Valadžija, Radaković i Mladenović. Poslednje predavanje održano je o zaštiti od napada iz vazduha. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime Sokolske župe Beograd Staja Stajić. Prisustvovao je i pročelnik Saveznog narodno-odbrambenog odseka, general Maksimović. Starešina društva Vojnović pozdravio je goste, zahvalivši se ujedno i dr. Iliću. (30) U prostorijama Sokolskog društva Zagreb II otvoren je 27 maja 1940, sokolski tečaj za bolničarke, u saradnji sa Crvenim Krstom u Zagrebu. Za tečaj koji je trajao dva meseca, prijavilo se preko 50 članica. Odmah posle završetka tečaja predviđeno je da se održi novi tečaj. Početkom juna održan je sokolski tečaj za civilnu zaštitu. Na inicijativu Sokolskog društva Obrenovac održan je prvi i drugi tečaj za dobrovoljne bolničarke. Predavali su starešina društva dr. Risto Purić i prosvetar Miodrag Lučić. Drugi ispit položilo je 28 članica. Ispitu su prisustvovali i predstavnici vlasti i mesnih udruženja. (31)

Na molbu Glavnog odbora Crvenog Krsta, Savez Sokola uputio je okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata. (32) Unija za zaštitu dece održala je specijalni tečaj za sokolice. Tečaj je održan u prostorijama „Doma učenica” u Krunskoj ulici u Beogradu. Tečaj je završilo 40 sokolica iz beogradskih društava. Trajao je jedan mesec, a predavana je : opšta higijena deteta, ophođenje sa decom, ishrana dece, ophođenje sa decom u skloništima u slučaju rata. Predavači su bili : Dr. Sarvan, dr. Vulović, dr. Smilja Kostić, dr. Vajs-Gajić, dr. Miloš Popović, dr. A. Skala i sestra Antonija Šifer. Sokolice su posetile Materinsko udruženje, Prihvatilište u Zvečanskoj ulici i Dečije odeljenje Bolnice železničkog osoblja. Uspehu tečaja doprineli su predavači, vodnica tečaja Živka Melentijević i tečajke koje su pažljivo pratile predavanja. Praktične radove obavljale su na Dečijem odeljenju Bolnice železničkog osoblja. (33) Unija za zaštitu dece se pripremala za evakuaciju dece iz Beograda u slučaju napada iz vazduha. (34) Sokolsko društvo Beograd III organizovalo je samarićanski tečaj u toku jula 1940. Tečaj je priređen pod okriljem Podmlatka Crvenog Krsta osnovne škole „Vojvoda Putnik” sa odobrenjem Beogradskog oblasnog odbora C.K. Za tečaj za članove i članice Sokola Beograd III Crveni Krst je odredio dr. Danicu I. Aleksić, lekarku iz Beograda za teorijski deo, a sestru-bolničarku Vukosavu Rašković za praktični deo nastave. Završni ispit bio je 4 avgusta 1940. Ispitu je predsedavao izaslanik Oblasnog odbora Crvenog Krsta dr. Sava Popović, sanitetski general u penziji. Od strane Podmladka Crvenog Krsta ispitu su prisustvovali Blagoje Jelisavčić, upravnik škole i Dragomir Gajić, sekretar. Od strane Sokola Beograd III prisustvovao je starešina društva Dobra Bogdanović i članovi uprave društva. Dr. Danica Aleksić je i ranije na nekoliko tečajeva imala odlične rezultate. U ime društva Ivan Trinajstić zahvalio se svima koji su doprineli da se tečaj održi i završi sa uspehom, a to su bili Odbor podmladka, Oblasni odbor Crvenog Krsta, predavači, kao i sami slušaoci koji nisu žalili ni truda a ni vremena da posao završe. (35) U članku u listu „Sokolski glasnik“ istaknuto je da je u svim akcijama Crvenog Krsta : „.. učestvovalo je uvek i sokolstvo gde više gde manje. Na taj način je vršilo i sokolsko-nacionalnu i opštečovečansku dužnost. U sadašnjem vremenu potrebno je da ta saradnja bude još jača i prisnija, i sokolstvo širom naše zemlje treba da pomogne uspešno izvođenje nedelje Crvenog krsta. Svaki soko i sokolica kojima je moguće, treba da se učlane u Crveni krst barem kao pomažući članovi”. (36) Za muški naraštaj Sokolsko društvo Pančevo održalo je 1940. tečaj za pasivnu zaštitu. Tečaj je pohađalo 56 naraštajaca, a vodio ga je Evgenije Lazarov, kapetan 8 pešadijskog puka. Održan je tečaj za dobrovoljne bolničarke, koji je pohađalo 36 naraštajki. Tečaj je vodio društveni lekar Aleksandar Mandrusov.(37).

Mesni odbor društva Crvenog Krsta u Borovu održao je februara 1940. svoju godišnju skupštinu u sobi br. 15 Ženskog internata. Na skupštini je bio razmatran rad u 1939. i smernice za rad u 1940. Prema rezulatima Crveni Krst u Borovu bio je među najaktivnijim u Jugoslaviji. Skupštinu je otvorio predsednik mesnog odbora Crvenog Krsta Toma Maksimović. Odmah je pročitana poslanica Predsednice društava Crvenog Krsta, kneginje Olge. Borovski Crveni Krst naročito aktivno radio na organizovanju kurseva za dobrovoljne bolničarke, koje su trebale da sarađuju na stvari narodne odbrane. Borovo je raspolagalo sa 155 izučenih dobrovoljnih bolničarki, a sa sedmim kursom koji je pohađalo 51 devojki, trebali su da imaju preko 200 bolničarki. Pored kurseva za dobrovoljne bolničarke, održani su i specijalni kursevi za ukazivanje prve pomoći, koji su trajali po nedelju dana. Ovih kratkih kurseva održano je 23, a svršilo je 592 osobe. Kursevima su rukovodili dr. Ohler i dr. Branko Puhalo. Na kraju skupštine rešeno je da bude nabavljena veća količina zavojnog materijala, sanitetskog pribora i sto garnitura protiv iperita. (38) Zalaganjem Mesnog odbora Crvenog Krsta u Borovu bilo je 1 januara 1941. preko 250 dobrovoljnih samarićanki. Tečajeve su vodili Marija Popović, fabrički lekar, vođa samarićanskih kurseva dr. J. Ohler i upravnik doma zdravlja u Vukovaru dr. Dejan Orlić. (39)

Crveni Krst je pre Prvog svetskog rata sarađivao sa rodoljubivim društvima. Savez Sokola zamolio je sokolska društva da redovno posećuju samarićanske tečajeve Crvenog Krsta, ako nisu bila u mogućnosti da ih sami organizuju. Članovi rodoljubivih udruženja često su bili istovremeno i članovi mesnih pododbora Crvenog Krsta.

Sa zaoštravanjem prilika u Evropi saradnja Crvenog Krsta i rodoljubivih udruženja bila je proširena. Crveni Krst je ubrzano organizovao tečajeve za dobrovoljne bolničarke. Kraljica Marija uputila je poziv za mobilizaciju žena da se u slučaju potrebe stave u službu otadžbini. Savez Sokola uputio je okružnicu župama, društvima i seoskim četama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata. I Glavni odbor K.S.S. odnosno Jugoslovenski Ženski Savez uputio je raspis 15 decembra 1939. Zbog opasnosti do dođe do rata u celoj zemlji sprovođeni su ubrzano tečajevi za dobrovoljne bolničarke. Društva su u saradnji sa mesnim organizacijama Crvenog Krsta organizovala obuku. Udruženja su pripremala bolnički materijal i obučavale svoje članice na tečajevima Crvenog Krsta za svoje bolnice koje je trebalo otvoriti u slučaju rata. Tečajevi Crvenog Krsta održavani su do Aprilskog rata 1941.


Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Spomenica Društva „Knjeginja Zorka”, Beograd 1934, str. 270;
2. „Naši Samarjani”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Novembar-Decembar 1927, sv. 11-12, str. 333;
3. -čki, „Društvo Orlovat. Samarjanski tečaj u društvu”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, maj 1934, br. 5, str. 232, 233;
4. „Samarićanski tečajevi”, „Vijesti iz jedinica”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Novembar 1937, br. 11, str. 225;
5. „Naša sokolska akcija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 novembar 1938, br. 40, str. 4;
6. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
7. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 76;
8. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 12;
9. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 13;
10. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 29;
11. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 38;
12. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 60;
13. Sekretar Vukosava Vuletić, Pretsednica Dobroslava M. Mihailović, „Kolo Srpskih Sestara - Banja Luka”, „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 13;
14. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 6, 7, 9;
15. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 19;
16. Sekretar Mileva Janjanin, „Kolo Srpskih Sestara-Vinkovci”, „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 20;
17. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 47;
18. „Kolo Srpskih Sestara – Stara Pazova”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str.86, 87, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
19. „Kolo Srpskih Sestara – Vranje”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str. 22, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
20. „Kolo Srpskih Sestara – Glina”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str. 27, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
21. „Kolo Srpskih Sestara – Zvornik”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str. 37, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
22. „Kolo Srpskih Sestara – Zenica”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str. 37, 38, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
23. „Otvorenje samarićanskog tečaja naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 septembar 1939, br. 38, str. 2;
24. „Samarićanski tečaj beogradskih sokolica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 5;
25. I.K, „Iz Vinkovačko-brodskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str. 230;
26. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1. april 1940, br. 4, str. 24;
27. „Vesti”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1. april 1940, br. 4;
28. „Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 119;
29. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
30. „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,„Oko sokolovo“, Beograd 4. februara 1940. br.2;
31. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 juni 1940, br. 23, str. 2;
32. I.S, „Tečaj Unije za zaštitu dece, za sokolice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 juli 1940, br. 28, str. 2;
33. Vesti, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 mart 1940, br.3;
34. „Sokolstvo za Crveni Krst”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
35. I.T, „Narodno-odbrambeni rad u Sokolskom društvu Beograd III”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 5;
36. Arh. M.S, „Nedelja našeg Crvenog krsta”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 1;
37. Ivan Sedlaček, „Skupštine Sokolskih društava u Beogradu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;
38. „Na svaka 32 stanovnika Borova dolazi po 1 izučena bolničarka sa 4 pomoćnika”, „Borovo”, Borovo, 16. 2. 1940, br. 13, str. 3;
39. „Društveni život Borova u 1940 godini”, „Borovo”, Borovo, 1 januara 1941, br. 1, str. 5;