Sokolska proslava 1925.

Starešinstvo JSS rešilo je u decembru 1924. da sokoli treba da proslave 1.000-godišnjicu hrvatskog kraljevstva. Glavna proslava održana je u Zagrebu, a ostala sokolska društva trebala su da približno u isto vreme organizuju proslave godišnjice. Na proslavu su došli delegati župa, od svake župe tri delegata sa svojim župskim zastavama. Prva tačka proslave bila je odborska JSS 7 septembra 1925. posle dolaska ljubljanskog voza kojim je doputovalo Savezno starešinstvo. Sednica je održana u dvorani Sokolskog društva I u Zagrebu, koja je za tu svrhu bila naročito ukrašena. Na sednici su bila primljena nova pravila za društva, župe i Savez. Primljen je izveštaj o osnivanju Slavenskog Sokolskog Saveza. Naredna skupština trebala se održati u Nišu u martu 1926. U veče održana je svečana akademija u Narodnom kazalištu. Okupio se cvet građanstva, i sokola uz predstavnike vojnih i civilnih vlasti. Kazalište je bilo rasprodato do poslednjeg mesta. Prvi je govorio Ante Brozović. Istakao je da će u 447 mesta Jugoslavije od Triglava do Vardara, od Jadrana do Vojvodine, 80.000 sokolske braće i sestara slaviti. Na akademiji su nastupila zagrebačka društva Soko I i Soko II i pokrajinska društva : Slavonski Brod, Sušak, Sisak i Daruvar sa prostim vežbama i Ljubljana i Novo Mesto na spravama (ruči i konju). Prva vežba je bila Povijest Hrvata od M. Jankovića . Vežba je prikazivala razvoj događaja kod Hrvata od najstarijeg doba do 1918. Izvođenje je pratila muzika profesora Odaka. Vežbalo je 7 vežbačica iz Sokola II. Izvedena je uz originalne narodne kostime. Vežba B. Mudrinića Krug izvelo je 6 vežbača Soko I. Iz Slavonskog Broda izvedena je tačka „Dječja devetka” od Vukotića. Osam primoraca i osam primorki iz Sušaka izveli su „Narodno Kolo” od Borasa. Vežba je uzeta iz kretnji narodnih kola. ... Na čelu sa Vidmarom nastupila su sedmorica vežbača ljubljanskog odelenja na konju. Vidmar, Sinovčić, Žilić i drugi bili su predmet naročite pažnje. (1) Drugog dana proslave održana je sednica prosvetnog zbora Saveza, koji su činili članovi Saveznog prosvetnog odbora i svi predsednici župskih prosvetnih odbora. Sednica je održana u vežbaonici Sokola II. Zastupano je 16 župa Saveza. Posle prosvetnog zbora sabrali su se svi župski delegati i starešinstvo Saveza u dvorani Soko I , gde je organizovana povorka na čelu sa zagrebačkom sokolskom fanfarom za kojom je nošeno 28 župskih zastava, a zatim 12 članova Saveznog starešinstva i do 300 župskih delegata. Povorka se kretala u sabornicu na Markovom trgu. Tu se okupio zagrebački sokolski naraštaj, i napravio špalir kroz stubište do saborne dvorane koja je bila puna sokola i građana koji su zastupali kulturne, civilne i vojne vlasti. Bili su i predstavnici stranih država, dok je kralja zastupao general Uzun Mirković, vladu veliki župan Treščec, a Zagreb senator Gusić. Bila su zastupana udruženja : Profesorsko društvo, Jugoslovenska Matica, Jadranska Straža, Udruženje jugoslovenskih učitelja, Savez Dobrovoljaca, Orjuna, Istra, Janušić, Narodni ženski Savez, Kolo Sestara S:H.S., Jugoslovenske žene, Novinarsko udruženje, Savez trgovaca, Savez industrijalaca, ... . Novinarska loža bila je puna zagrebačkih i beogradskih novinara i korespodenata stranih listova. Galerije su bile pune publike. Savezni starešina je istakao da je na svojoj sednici od 14 decembra 1924. zaključio Odbor JSS da celo sokolstvo proslavi 1000-godišnjicu hrvatskoga kraljevstva tokom 1925. Pozdravio je braću iz župa Banja Luka, Šibenik, Celje, Sarajevo, Mostar, Rijeka, Novi Sad, Maribor, Bjelovar, Beograd, Ljubljana, Novo Mesto, Tuzla, Osijek, Split i Užice. Pozdravio je i Savez Slavenskog Sokolstva. Istakao je značaj Tomislava, Dušana i Sama. Posle drugih govornika govorio je dr. Viktor Novak. Posle završetka svečanosti sokoli su se sa barjacima pred sabornicom svrstali u povorku i uz zvuke fanfare krenuli u sokolanu. Povorka je putem dočekana cvećem. U veče u dvorani Sokolskog društva I održan je svečani komers u čast župskih i saveznih delegata. Komers je otvorio društveni starešina dr. Lazar Car, dok je rukovodio župski starešina Ante Brozović. (2) Dr. Viktor Novak je u svom članku u „Brastvu” Društva Sveti Sava istakao : „Osmog dana meseca septembra ove godine proslavilo je Jugoslovensko Sokolstvo hijadugodišnjicu od postanka hrvatskog kraljevstva. Istina, i pre te slave Sokolstva, bio je spomen na taj događaj proslavljen, ali baš ova slava Sokolstva imala je u sebi jedan veliki opštenarodni značaj, jer su se tog dana našli u Zagrebu sa Hrvatima, i Srbi i Slovenci, da se zajednički sete tih velikih i slavnih dana Hrvata. Skupili se i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, na jednoj svetloj narodnoj svečanosti, da povežu uspomene davne prošlosti sa idealima lepe budućnosti.” (3)

Sokolska društva su slavila u celoj Jugoslaviji. Sokoli u Herceg Novom, Donjoj Lastvi i u Mulu te Kotoru uoči proslave priredili su na visovima paljenje vatri, a na dan proslave održala su društva bogosluženje u crkvama sa prigodnim predavanjima, povorkama i muzikama. U veče je bilo paljenje vatri po svim mestima Boke Kotorske. Na inicijativu Sokolskog društva u Štipu proslavljena je hijadugodišnjica hrvatskog kraljevstva. U oficirskim domu održana je svečana akademija. Brat Grafenauer održao je predavanje o značaju proslave. Izvođene su vežbe, a pevački zbor je ispunio ostali deo programa sa izvođenjem umetničkih i nacionalnih pesama. Sokoli u Dvoru na Uni proslavili su hijadugodišnjicu Hrvatskog kraljevstva 1925. Na dan proslave održana je u sokolskoj dvorani akademija. Akademiju je otvorio svojim govorom dr. Branko Barač, a o značenju dana govorio je dr. Sime Kališić. Akademija je bila vanredno dobro posećena od inteligencije i naroda iz Dvora i Bosanskog Novog. Soko u Oseku proslavio je hijadugodišnjicu hrvatskog kraljevstva. Priredio je proslavu u gornjogradskoj sokolani. Prusustvovao je general Dimitrijević, veliki župan Gaj i gradonačelnik Hengl. Svečanost je bila otvorena državnom himnom, a onda je starešina društva dr. Perić pozdravio publiku. Održao je predavanje brat dr. Ćepinac. Srpsko pevačko društvo „Zmaj” pevalo je pesmu „Na vrelu bratstva”. ..... Sokoli u Omišu proslavili su tako da je sokolska muzika rano ujutro obišla mesto. Sokoli su sa muzikom i velikim brojem građana pošli u crkvu na blagodarenje. Posle podne muzika je opet obišla mesto, a sokoli i mnoštvo građana izašli su „na livadu”, gde ih je čekao brojni sabrani svet sa sela. Držao je spomenslovo brat Tomasović, koji je ocrtao Tomislava i njegovo doba. Slušalo ga je skoro dve hiljade slušalaca. Proslava je nastavljena koncertom koji je trajao do deset sati uveče. Soko u Drnišu proslavio je tako da je sokolska muzika ujutro svirala gradom budnicu, a sve kuće u gradu bile su iskićene zastavama. U dvorani bio je zbor sokola i brojnih građana. Uveče je bio koncert sokolske muzike koji je trajao do u kasnu noć. U Murteru je celo mesto bilo okićeno zastavama. Ujutro održana je u crkvi svečana služba božja, a popodne je bila svečana sokolska akademija. Na njoj je prvo održao predavanje brat Škubonja, a onda su sve kategorije sokolskog društva vežbale.Po završetku priredbe zahvalio je starešina svima na brojnom posjetu. U Virovitici dvorana sokolskog društva bila je svećano okićena. Starešina društva pozdravio je goste. Dr. Zvonko Gavrančić je izneo sve važne momente iz hrvatske povijesti. Svečanost je završena sviranjem himne. U Šibeniku je društveni prosvetitelj brat Marčić istakao da su sokoli iz istorije i tradicije sva tri naroda preuzeli sve što je najlepše, najbolje i najplemenitije. U Beogradu vežbalište kod „Zvezdare” bilo je okićeno državnim zastavama. Na vežbalište sleglo se veliki broj sokola i sokolica uz brojne građane. Proslava je bila otvorena sokolskom koračnicom, a onda je predsednik prosvetnog odelenja Žika Savić govorio o kralju Tomislavu. Na akademiji su nastupile kategorije članstva sa svojim vežbama.
Sokoli u Dubrovniku priredili su obeležavanje hiljadugodišnjice hrvatskog krajevstva 1925. Članovi su na dan proslave sa svojom muzikom obišli grad, a uveče je bila priređena svečana akademija sa zabavom u Brsaljama, gde su izvedene ritmičke vežbe. Brojna publika burno je odobravala sokolima. (4) U Novigradu priređena je javna vežba na vežbalištu pred opštinskom zgradom. Bila je pozdravljena prosta vežba „Povjest Hrvata” od V. Heruc-Hranilovića, u kojoj je učestvovalo 25 vežbača. (5)


Petrinjsko sokolsko društvo priredilo je akademiju 8 septembra 1925. i time proslavilo hiljadugodišnjicu hrvatskog kraljevstva. Dr. Nemec je održao predavanje u kome je istakao jake momente zajedničke istorije. Predavanje i proslava bili su dobro posećeni. (6) Sokolsko društvo Stara Pazova je 8 septembra 1925. priredilo svečanost u sokolani u spomen hiljadugodišnjice hrvatskog krajevstva. O značaju proslave govorio je starešina društva dr. Branko Čipčić Brigadin.(7)

Savez Sokola smatrao je da jedino jaka slovenska država kao što je bila tadašnja kraljevina SHS/Jugoslavija pruža jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak Srba, Hrvata i Slovenaca. Zato je u njihovoj proslavi nasuprot hrvatskim slavljima bilo podsećanje na kneza Sama, Kralja Tomislava i cara Dušana. Podsećali su da oni koji su slabi nisu slobodni, nego plen moćnijih suseda. Vaspitavali su svoje članove kao buduće branioce otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja. Sarađivali su sa srodnim udruženjima Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom, … .

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

---

Napomene :

1. Ante Brozović, „Sokolski dani u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 197, 198, 199, 200;
2. Ante Brozović, „Sokolski dani u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 201-205;
3. Dr. Viktor Novak, „O hijadugodišnjici hrvatskog kraljevstva”, „Brastvo”, XX, Beograd, 1926, str. 17;
4. „Proslave tisućgodišnjice hrvatskog kraljevstva”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 208, 209, 209, 210;
5. „Sokolsko društvo Novigrad”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 210;
6. „Proslava 1000-godišnjice hrv. Kraljevstva u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar-Decembar 1925, br. 11 i 12, str. 236;
7. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 22;