Srpski sokoli u Starom Bečeju

Milan Popović rođen je u Adi 13. avgusta 1863. od oca Kočine (rođenog u Albaniji) i majke Marije Stefanović iz Starog Bečeja. Gimnaziju je dovršio u Novom Sadu i tamo počeo da se bavi gimnastikom. Njegova gimnastika bila je prirodna kao na primer bacanje snopova, nošenje punih vreća žita i košenje, radio kao đak sve poslove na polju. Sa 16 godina mogao je da podigne dva čoveka. Medicinu je učio u Budimpešti gde je promoviran 1889. U Budimpešti je bio zajedno sa dr. Bogdanom Gavrilovićem, Tihomirom Ostojićem i Bogdanom Davidovićem, advokatom  iz Turskog Bečeja u mađarskom gimnastičkom društvu. Dr. Gavrilović i Ostojić stekli su u Pešti diplomu profesora gimnastike. Dr. Popović se spremao, sa tim radnicima u narodu,  da ideju telesnog vaspitanja, koja se razvila kod Mađara, prenese kod Srba u Vojvodinu. Kad je po diplomiranju otišao u Stari Bečej, posvetio se narodnom radu. Srbi su tada govorili mađarski i prvo što je počeo bilo je da se govori srpski. Stao je na čelo ustanova : Srpskog pevačkog društva, Narodne Obrane, bio je poverenik „Srpske Matice”, „Privrednika”, urednik lista „Novo Vreme” koje je stalno donosilo sokolsku rubriku, predsednik odbora za narodno pozorište, ... . Pokušavao je osnovati Srpski Soko, ali su vlasti uvek našle izgovore, sve do 1904. kada je u društvu Omladine osnovao Srpski Soko. Društvo je marljivim radom doveo u red najboljih sokolskih društava u Bačkoj. (1) U društvu su bila dva najistaknutija pregaoca u varoši : predsednik dr. Milan Popović i sekretar društva Dimitrije Hadnađev. Država je ukinula Srpski soko, a pripadnike društva hapsila i imternirala. U srpskoj vojsci borilo se 105 dobrovoljaca iz varoši i još 200 drugih dobrovoljaca. Sokolsko društvo je obnovilo rad 1919. a po rezultatima bio je iza novosadskog društva. Preduzeli su veliki broj sletova i kulturnih priredbi. (2)

Bačka sokolska župa održala je 7 oktobra 1923. sednicu, na kojoj je zaključeno, da se slet župe (svega članstva i naraštaja ) održi u Starom Bečeju pre Vidovdana. (3)

Treći slet bačke sokolske župe priređen je u Starom Bečeju 15 i 16 juna 1924. U članku u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakli su da takmičenja, javna vežba, svečana povorka i manifestacije na glavnom trgu ulili sokolima nove snage, oduševili prijatelje sokolstva, a neprijatelje upozorili na sokolsku snagu. (4) Upravni odbor bačke župe razmatrao je obračun III župskog sleta u Starom Bečeju. Prihod je bio 181,781.50, a rashod 132,879.62. Čist prihod bio je 48,908.88 dinara. Povodom sleta donesen je zaključak, da u buduće prilikom priređivanja župskih sletova, priređivački odbor sleta ima 30 dana pre sleta da podnese predračun sleta odnosno rashoda, starešinstvu župe. Nakon sleta u roku od 30 dana, likvidacioni odbor, koji se sastojao iz 3 člana starešinstva župe i 2 člana društva u čijem je mestu slet održan, ima da proveri i odobri isplatu podnetih računa, i podnese i obračun Upravnom odboru župe. (5) Na javnoj vežbi u Novom Sadu 24.5.1925.  Soko iz Bečeja izveo je devetku. (6)

Sokolsko društvo  u Starom Bečeju proslavilo je 22 septembra 1925. osvećenje svoje zastave. U članku u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „... ovo lepo i inače mirno bačko mesto oživelo je a divno jesenje jutro ulivalo je, opravdane nade, da velike svečanosti neće biti poremećene vremenskim nepogodama,.”. Predstavnici svih sokolskih društava bačke sokolske župe kao i društva iz Novog Sada, Subotice, Sente i Sombora sa svojim zastavama uveličali su svečanost. Posle proba u povorci na čelu sa konjičkim odelenjem sokolskog društva iz  Starog Bečeja, svrstali su se svi sokoli, zvanice, mnogobrojan narod, na glavnom trgu ispred spomenika kralja Petra Oslobodioca, gde je zastavu posvetio prota Jovan Stepanov, koji je posle toga u jednom govoru pozdravio sokole i izneo ciljeve sokolske ideje. Posle govora starešine društva i kuma zastave dra Milana Popovića, krenula je ponovo povorka, da se posle pozdrava starešinama opet svrsta pred varoškom kućom.  Sa balkona  varoške kuće pozdravio je najpre starešina Popović sa pesničkim govorom, u kome se pored ostalog setio i tvorca Gorskog vijenca Njegoša, čije su se mošti baš u to vreme prenosile sa Cetinja na vrg Lovćena. Dr. Ignjat Pavlas kao izaslanik J.S.S. i dr. Nikola Mrvoš kao zastupnik Bačke Sokolske župe pozdravili su sakupljene sokole i oduševljeni narod zanosnim govorima. Posle podne je u jednom retko lepom i dobro uređivanom parku održana javna vežba sa 8 raznih tačaka. Bilo je oko 3.000 duša. U članku u   časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da su najbolje izvedene vežbe sokolskog društva iz Sente, vežbe dvanaestorice sa štapičima pod vođstvom Milana Vukova i vežbe bečejskog društva devetka i Naprej zastave slave pod vođstvom vrednog i neumornog brata Dušana Gospođinačkog. Burno odobravanje iza svake tačke nagrađivalo je vredne sokole. U veče je bila svečana akademija. Razne ritmičke i simboličke vežbe članica, članova i naraštaja sokolskih društava iz Sombora i Bečeja uz pevanje sokolskog kora i bečejskog pevačkog društva, oduševljavale su posetioce. U članku su se isticale teške vežbe sa stalcima, koje su izveli članovi bečejskog sokola. Bečejsko društvo je pod vođstvom svog neumornog načelnika brata Gospodinačkog po oceni u članku u   časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” spadalo među najbolja društva bačke župe, a kao iskrene njegove saradnike bilo je vredno spomenuti njegov prednjački zbor i naročito brata Milivoja Vračarića. U članku se isticalo : „Velika budućnost ovog naprednog društva potpuno je osigurana, jer je sokolska ideja potpuno shvaćena a kao njene pionire vredno je istaći pored starešine brata Dra Popovića još i braću Dimitrija Hadnađeva, Trivu Budišina, Vladimira i Bertu Radosavljević, Vasu Hadnađeva i ostale članove upravnog i nadzornog odbora.”  Po oceni  u članku u  časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” zastava je bila jedna od najlepših  ne samo u bačkoj župi nego u celom Sokolstvu. Zastava je koštala 18.000 dinara, a novac je dalo samo društvo. Sokolsko društvo  u Bečeju spremalo se za slet u Pragu, pa je osnovalo putni fond za svoje siromašne članove, a i za ostale članove započela je obligatna mesećna štednja, jer je u Prag moralo ići i staro i mlado, jednom rečju sve što sokolski oseća i živi. Članak   u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” završavao se : „Vrednom i valjanom sokolskom društvu u Starom Bečeju i ovim putem srdačno čestitamo sa toplom željom, da se i sva druga sokolska društva naše velike otadžbine ugledaju na ovaj svetao primer sokolskog rada, bratstva i ljubavi. Zdravo Bečejci”. (7) U  Starom Bečeju održane su 30 maja 1926. probne utakmice odelenja takmičara župe „Svetozar Miletić”. Odelenja su bila iz društava Subotica, Sombor i Stari Bečej. Probne utakmice su izvedene pod vođstvom zamenika načelnika župe Dragutina Jegera. Istog dana održalo je Sokolsko društvo u Starom Bečeju javnu vežbu, na kojoj su učestvovala društva iz okružja. Na vežbi 80 članova vežbalo je župske proste vežbe, 35 je vežbalo Praške vežbe, 18 članica je vežbalo, 52 ženskog naraštaja, 52 muškog naraštaja. Izvedena je šesnajstica od članova i članica Sokolskog društva u Starom Bečeju. Vežbe su izvođene uz pratnju muzike. Pljusak je izazvao prekid vežbe, ali je trajao do 15 minuta, pa je program nastavljen. (8)


Društvo je učestvovalo na priredbama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo u Adi priredilo je 16 juna 1926. javnu vežbu. Sudelovala su društva iz Starog Bečeja, Sente i Mola. Program vežbe bio je obiman jer je učestvovao i odbor Crvenog Krsta, koji je sa decom izveo nekoliko tačaka vežbe i pevanja. Sokolsko društvo u Molu predilo je 20 juna 1926. javnu vežbu. Sudelovala su društva Senta, Ada, P. Selo i  Stari Bečej.  Program  bio je vrlo obilan.  U članku u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakli su da su deca, pod vođstvom sestre Spaske Drati sa neobičnom preciznošću izveli svoje vežbe. Najlepši utisak je učinila „Šestnajstica”, izvedena od društva Stari Bečej, kao i odelenje  Stari Bečej na preči. (9) Okružni slet bačke župe priređen je 24 jula 1927.  u Novom Bečeju. Ujutro u 7 sati bio je doček sokola iz  Starog Bečeja, Mola, Ade i Petrova Sela. Sokolska povorka sa vojskom i sokolskom fanfarom krenula je preko Vranjeva na železničku stanicu da dočeka sokole i vojsku iz Velikog Bečkereka, i posle povratak kroz Novi Bečej. Bio je parastos osnivaču Novobečejskog-vranjevačkog sokolskog društva Zvonimiru Tolmačevu. U pola 12 pre podne bilo je osvećenje sokolske zastave pred spomenikom kralja Petra. Govorio je brat Mladen Vasić. Posle osvećenja defilovali su sokoli i vojska pred zastavom. Održana je fudbalska utakmica između „Sokola” i „Jedinstva”. Vežbači iz Starog Bečeja izveli su : Šesnajtorka, Sokolska konjica. U veče bila je sokolska akademija u kojoj su iz društva u Starom Bečeju vežbali Devetka, Sedmorka, Vežbe na spravama. Između tačaka svirala je vojna muzika veliko-bečkerečkog garnizona i sokolska fanfara iz Velike Kikinde. (10)

U „Sokolskom kalendaru 1930” istaknuto je za društvo u  Starom Bečeju: Starešina dr. Milan Popović, načelnik Dušan Gospođinački, sekretar Janko Dabić i predavač Branko Gospođinački. Bilo je 285 članova, 65 članica, 40 vežbača, 49 muškog naraštaja, 34 ženskog naraštaja, 30 muške dece, 18 ženske dece, 70 članova u odori, 1 članica u odori. Vežbali su u školi, saradnika je bilo 5, prednjaka 34, imali su knjižnicu sa 50 primeraka, muziku i zastavu. (11) Uspeli su da dovedu u varoš Prašku grupu Moskovskog Hudožestvenog teatra 1930. Za svoje članstvo su organizovali i letovanja, najčešće u Crnoj Gori.(12) 

U Upravi društva 1934. bili su starešina dr. Milan Popović, zamenik dr. Bogdan Bogdanović, II zamenik Žarko Grujić, sekretar Borivoje N. Midić, predsednik prosvetnog odbora Mitar Pejaković, načelnik Dušan Gospođinački, zamenik Sima Živkov,  načelnica  Sofija Gospođinački, zamenica Sofija Spajić i blagajnik Boško Petrović. Članovi Uprave bili su : Janko Dabić,  Branko Gospođinački, Đoka Bošković, Dimitrije Hadnađev, Josip Županović, Nikola Zorić, Đoka Miković, Aleksandar Obrovački, Ivan Petljanski i Jovan Latin. Zamenici bili su : Vojin Belić, Josip Blažek, dr. Đorđe Debeljački, Trifun Budišin, Petar M. Kekić, Sava Živković Bajin, Stevan Petkov, Sava Jelkić, Gordana Asketa i Božidar Mirić. Revizori bili su : Borivoj  Petljanski, Slavko Jablanović i Blažo Vujisić. Zamenici su bili : Dušan Galetin, Dragomir Dragin i Tima Džigurski. U Sudu Časti bili su : Josip Županović, Borislav Simić, Milan Vulanović, Branko Gospođinački i Vido Đurašević. Zamenici su bili : Gojko Miković i Slobodan Sekulić. (13) Opšte utakmice župe Novi Sad održane su u Starom Bečeju 3 juna 1939. (14)

Srpski Soko Stari Bečej vodili su nacionalni pregaoci predsednik dr. Milan Popović i sekretar društva Dimitrije Hadnađev. Posle Prvog svetskog rata starešina društva bio je dr. Milan Popović.

Saša Nedeljković
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije 

---

Napomene :

1. Dušan M. Bogunović, „Zaslužni sokolski radnici”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Desembar 1924, br. 12, str. 324, 325;
2. Mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945. godine”, (doktorska disertacija), Novi Sad, 2014, str. 192, 193;
3. „Slet bačke Sokolske župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1923, br. 3, str. 51;
4. „Slet Sokolske župe u Starom Bečeju”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 231;
5. „Zaključci upravnog odbora bačke župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 54;
6. S. Vrdoljak, „Proslava 20-godišnjice  Sokola u Novomsadu”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb,  juni 1925, br. 6, str. 120;  
7. B.N.M., „Sokolsko društvo  u Starom Bečeju”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 212;
8. „Sokolsko društvo  St. Bečej”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str. 180, 181;
9. „Sokolsko Društvo u Adi”, „Sokolsko Društvo u Molu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str. 181;
10. B.J, „Okružni slet bačke župe, koji je priređen 24. jula o god. u nedelju u Novom Bečeju”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August 1927, br. 8, str. 109,110;
11. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930,  Ljubljana 1929, str. 123;
12. Mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945. godine”, (doktorska disertacija), Novi Sad, 2014, str. 192, 193;
13. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. LXXXVIII;
14. Župske opšte utakmice u Starom Bečeju 3 juna 1939;