Sokolsko društvo u Ogulinu

Sokolska župa Rijeka, sokolsko društvo u Ogulinu i Savez dobrovoljaca u Zagrebu organizovali su 2 jula 1922. Vidovdansku slavu sa otkrićem nadgrobnog spomenika sokolu, svešteniku i dobrovoljcu Gigi Joviću i sokolskom javnom vežbom. Domaće društvo priredilo je svečanost, koja je bila usmerena ka narodnom jedinstvu. U članku u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” istaknuto je da takvu slavu Ogulin još nije doživeo. Dan pre dolazili su gosti sa svih strana. A 2 jula 1922. ujutro stigao je posebni voz sa sokolima i gostima iz Zagreba. Zagrebačke sokole dočekalo je celokupno sokolstvo ogulinskog društva i riječke župe. Pozdravio je zagrebačke sokole starešina društva Majnarić, a odgovorio mu je delegat zagrebačke župe Ante Brozović. Na željezničkoj stanici našli su se na okupu sokoli iz Zagreba, Sušaka, Bakra, Drage, Vrbovskog, Plaškog, Gospića, Karlovca, Vrginmosta, Vukovara, Sremskih Karlovaca, Beograda kao i sokolska društva iz Slovenije. Svi su se sokoli i gosti svrstali u povorku, koja je sa 2 sokolske fanfare i vojnom muzikom krenula u 10 sati manifestujući kroz grad po neprijateljski raspoloženim ogulinskim ulicama na pravoslavno groblje do groba Gige Jovića. U povorci je bilo više hiljada ljudi. Masa je okružila grob Gige Jovića. Posle verskog obreda otkrio je spomenik dr. Kosić, starešina riječke župe i održao govor u počast pokojnika. Posle su govorili : u ime sokola Sremskih Karlovaca, profesor Panajot Mijodragović, u ime beogradskih sokola Slovenac dr. Olip, u ime narodnih zastupnika Jure Kučić, u ime zagrebačke sokolske župe Dušan Bogunović, u ime dobrovoljaca Ante Jerković, u ime ogulinskih građana dr. Zdravko Lenac i na kraju Medaković. Mijodragović je namenio pokojniku ne da počiva i miruje već da dalje sokoluje i da predvodi borce riječke župe u borbu za Istru i Primorje. Sa groba krenula je povorka manifestujući kroz sve ulice Ogulina. Povorka se razišla na vežbalištu. Posle podne održane su probe sokolskih vežbača sa vojnom muzikom, a u 4 sata počela je javna vežba. Vežbalište je bilo u zelenilu okićeno sa zastavicama a uveče osvetljeno sa bezbroj električnih sijalica. Na vežbama su se istakli sokoli iz Drage, Bakra i Sušaka (draški podmladak, kolo bakarskih sokolica i karlovačka devetorica). Posle vežbe bila je pučka zabava na vežbalištu oko kojeg su bili podignuti razni paviljoni. U 3 sata gosti su se razilazili vozovima. Janko Jazbec istakao je da je smotra učvrstila položaj domaćeg društva, koje je izdržavalo borbe sa brojnim separatističkim elementima. ⁽¹⁾ Giga Jović bio je član Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima. Pop Giga je bio prvi sveštenik koji je obukao vežbačko odelo sokolsko. On je svuda otvoreno propagirao sokolsku i nacionalnu misao. Kad je došlo do Balkanskog rata 1912. pop Giga Jović ostavivši sve svoje u Sremskim Karlovcima, prešao je 1912. u Beograd gde je ostavio mantiju i prijavio se kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Kao dobrovoljac, vojnik, komordžija, bolničar i komita, dao svoj deo delu oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda na istoku i jugu. U Sremskim Karlovcima je 27. jula 1914. uhapšen, zatvoren prvo u magistratu karlovačkom, na slami. Posle desetak dana odveden je u Petrovaradin, u bastione, na daske. Premešten je u Arad, u kazamate, pod zemlju, mrak i vlagu. Tu se razboleo i dospeo u zatvorsku bolnicu. Bolestan transportovan je na nosilima u Gomirje u internaciju. Pozlilo mu je teško kod Ogulina, pa da ne umre u vagonu iznet je u Ogulin, gde je u sobi jednog hotela preminuo. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. ⁽²⁾

Sokolska župa se tom prilikom u Ogulinu upoznala sa sokolima iz svog III okruga (Kordun i Lika) sa kojima se retko viđala. Smatrali su da je u Lici krenula sokolska stvar sa mrtve tačke. Organizirana priredba svršila je za ogulinske sokole sa moralnim porazom. Protivnici sokola bi rekli sa moralnom “mačkom”. Tokom meseca jula radilo se u župi marljivo. Pripremljen je župski slet na Krku, pod pogledima italijanskih šovena koji su ubrajali to mesto u svoj nacionalni posed. Sokolima nije bilo do izazova, pa su se odricali nekoliko stotina kričkih Latina, već su hteli istinu da je Krk jugoslovenska zemlja od dolaska Slovena na jug. Priredba je bila na Primorju najveća posle sleta na Sušaku 1908. Moralno značenje bilo je veliko, a uspeh silan i jak. Župa je imala brojni nastup vežbača i odoraša na sletu u Ljubljani. Naraštaj su poslala društva Bakar, Draga, Kastav i Sušak. Slet u Ljubljani je značajno uticao na pobojšanje sokolskih prilika u župi. Zvuci sleta doprli su u zadnje gorsko selo. Sokoli su pomogli početkom septembra društvu u Otočcu u borbi sa separatističkim elementima. Priređeno je više manjih nastupa u raznim krajevima župe. Važniji nastupi su bili u Baški (učestvovala Baška, Aleksandrovo, Krk), na Krasici (Krasica, Bakar), u Srpskim Moravicama i Aleksandrovu. Zimi je bilo unutarnjih nastupa, što su ih priredila društva Kastav, Sušak, Draga, Cernik-Cavle, Kraljevica, Bakar i Gospić. Na priredbi gospičkog društva nastupilo je preko 300 ljudi. U prosvetnom vaspitanju bilo je najbolje kastavsko društvo, koje gajilo predavanja, pevanje i muziku, i imalo čitaonicu. Cernik-Cavle gajio je pevanje i muziku. Kraljevica je držala predavanja i imala čitaonicu, Gospić je držao predavanja, a Aleksandrovo imalo je čitaonicu i gajilo ženski ručni rad. Došlo je do kraja spora u crikveničkom Sokolu. Nova sokolska društva osnovana su Senju, Vrbniku, Krasici, Malinskoj, Slunju, Gračacu, Plaškom i Cetinjgradu. Župa je tada imala 25 društava. II okružje imalo je 1.oktobra 1922. 9 društava sa 1.062 članova i članica, 145 vežbača, 71 vežbačice, 176 muškog naraštaja, 104 ženskog naraštaja, 142 muške dece, 122 ženske dece i 69 odoraša. ⁽³⁾

U Ogulinu je 7 septembra 1924. priređena sokolska svečanost. Ranim jutrom počeli su stizati iz okoline seljaci u svečanom odelu, pevajući narodne pesme. Posle podne stigli su vozovima gosti iz Karlovaca sa fanfarom, iz Gline, Petrinje, Srpskih Moravica i iz Sušaka. Goste su dočekali na železničkoj stanici sokoli i mnogobrojno građanstvo. Posle pozdrava sa stanice je krenukla povorka od preko 2.000 učesnika ulicama Ogulina, gde je bila pozdravljena op građana poklicima sokolu i jugoslovenstvu. Posle povorke održane su vežbe na vežbalištu. Nastupila su sokolska društva Glina, Karlovac, Ogulin, Petrinje, Srpskih Moravica i Sušak-Rijeka. Uveče je održana akademija, a posle akademije zabava. ⁽⁴⁾ Starešina je bio Milan Stojević, načelnik Franjo Feretić, sekretar Bogdan Prica, predavač Mane Kosanović. Bilo je 48 članova, vežbača 12, muškog naraštaja 10, muške dece 14, ženske dece 8, članova u odori 15. Vežbali su u školi, priređivali javne vežbe. ⁽⁵⁾

Sokolsko društvo Ogulin između ostalih društava otkupilo je markice „Julijska Krajina” izdane povodom protesta zbog italijanske vlasti nad Julijskom Krajinom. ⁽⁶⁾

Društvo Ogulin je 1934. bilo deo župe Karlovac. U Upravi društva bili su : Starešina Vladimir Bosnić, zamenik dr. Josip Vodehnal, načelnik Josip Kapuder, zamenik Mijo Marković, načelnica Perica Mlinarić, zamenica Anka Matić, sekretar Svetozar Kosanović, blagajnik Stanislav Kopljevski, prosvetar dr. Zlatko Vajda, gospodar Emil Čavrak, statističar Marko Stjepanović, referent za seoske čete Kosta Vurdelja, referent za muziku Vilko Širola i referent za pozorište dr. Franjo Šteka. U Odboru bili su : Đuro Tatalović, ing. Antun Pauković, Vilko Potočnjak, Prosper Pavičić, Radovan Petrović, Viktor Stipetić, Vladimir Matić i Dušan Knežević. Zamenici su bili : Dušan Sarapa, Viktor Misner, Svetozar Nestorović, Rudolf Bergleiter, Nikola Micić, Franjo Kostelić i Bojana Terzić. Revizori su bili : Maksimilijan Surovcev, Miloš Vuksan, Hugo Goldner i Stjepan Sušić. Zamenici su bili : Đuro Momčilović i Stjepan Dančuo. U Sudu Časti bili su : Dr. Hedvig Jelušić, dr. Ante Mihelić, dr. Vilim Kosina i Đoko Tatalović. Zamenici su bili : Dr. Franjo Krmpotić i Josif Zuber. ⁽⁷⁾

Milan Rajačić, pilot, iz Sokolskog društva Ogulin pozvao je u svom dopisu „Sokolskom glasniku” sokole da se prijave za pilote u vojsci. Istakao je: „Mnogo je naše braće koji s ponosom nose na grudima pilotsku značku, i kojima se ponosimo na svakom koraku, ali taj broj je još uvek mali i neznatan, prema onom broju mladića, odnosno naše braće Sokola, koji bi želeli da znaju da lete, … Sokoli! Kao piloti, budite primer hrabrosti i požrtvovanja na ovom polju rada, jer ćete samo tako pomoći svome narodu i Otadžbini, … i u što većem broju, upisujte se u pilotske škole, jer na Vašim mišicama, …. leži veliki teret i velika odgovornost prema Otadžbini. Sokoli – piloti! Vi ste svi naš ponos i dika. Budite uzor samopregora i hrabrosti, zastupajte i u ovom radu našu moćnu sokolsku organizaciju, i po kvalitetu i po broju. Zdravo!” ⁽⁸⁾ Posle Aprilskog rata 1941. sokoli iz Ogulina bili su progonjeni od ustaške NDH.

---

Napomene :

1. „Sokolsko slavlje u Ogulinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, God. I, str. 167; Janko Jazbec, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1923, br. II, str. 73, 74, 75; Janko Jazbec, „Otkriće spomenika Gigi Joviću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, str. 212;
2. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 4, str.206-208; „Pop-Giga.”, Sokolski Glasnik, Zagreb, 1922, br. 7, str. 199; Janko Jazbec, „Otkriće spomenika Gigi Joviću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, str. 212;
3. Janko Jazbec, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1923, br. II, str. 73, 74, 75;
4. „Drugi sokolski nastup u Ogulinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Septembar i Oktobar 1924, br. 9. i 10, str. 278;
5. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, Ljubljana 1929, str. 125;
6. „Klub jugoslovenskih akademičara Aleksandrovog univerziteta u Ljubljani – bratskim društvima i četama Saveza SKJ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12 maja 1933, br. 20, str. 2;
7. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. XXXIV;
8. Rajačić Milan, „Sokoltvo i pilotaža”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 25.