Vidovdansko sabranje na Dalmatinskom Kosovu

Vera Svetog kneza Lazara sabrala je i ove godine brojne Srbe iz Dalmacije na Dalmatinskom Kosovu, da se iznova prisete Kosova, Kosovske bitke i krvi svetih mučenika kosovskih, čija ih je žrtva hrabrila kroz stradalnu istoriju, dajući večni putokaz – da svoje poštuju, da se svoga nikada i ne zbog čega ne odriču.

Znao je to veliki i nikad zaboravljeni Stefan Knežević, vladika dalmatinski, istinski vizionar i narodni učitelj, koji je pravoslavne Dalmatince neprocenjivo zadužio sobom i svojim delom. Zbog toga je u pretprošlom veku gradio i sagradio dalmatinsku Lazaricu, da pravoslavne Dalmatince okuplja, da se u njoj sabiru, isto onako kao što su to činili njihovi preci.

Mnoštvo okupljenih vernika povodom praznika Vidovdana, u svetom sabranju u manastiru Lazarica, na svetoj arhijerejskoj liturgiji predvodili su episkop slavonski Jovan i episkop dalmatinski Nikodim uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije dalmatinske.

Nakon liturgije episkop pakračko-slavonski se obratio sabranim vernicima rekavši da je Slavonija, iz koje dolazi, poznata po tome što se u njoj nalazio sistem koncentracionih logora za koje svi znaju, ali tamo su takođe i neka mesta za koje mnogi nisu čuli.

– Ta mesta se zovu ovako: Benkovac, Obrovac, Kričke, Stara Bukovica, Bukovčani, Dragović, to su sve sela rasuta po zapadnoj Slavoniji. Ta mesta govore nam da ste upravo vi odavde, negde u osamnaestom, devetnaestom veku, iz one gladi o kojoj svedoči pripovetka Sime Matavulja „Pilipenda“, tada naselili blagodatnu, plodnu, dobroćudnu Slavoniju, kao nekada naš narod iz Bosne i sa Kosova i Metohije. Nas takođe povezuje naš prvi krajiški svetitelj, kome je svaka druga, treća crkva posvećena gde god je Krajišnika, a to je naš Sveti Ilija. Za njegov praznik naša Krajina gori osvetljena svećama, tada se svi najviše okupljamo oko svojih hramova u zborovima, igraju se kola oko crkava i sve blješti od veselja i radosti. Jednako se Sveti Ilija slavi u Dalmaciji kao i u zapadnoj Slavoniji – rekao je episkop Jovan.

Svog porekla nikada ne treba da se stidimo

Nakon svete arhijerejske liturgije, u porti manastira Lazarica, upriličen je bogat kulturno-umetnički program. Pored dece iz Kluba „Dalmatinsko Kosovo“, program su uveličali gosti iz Vukovara, Ansambl Narodnih Igara SKD “Prosvjeta“.

Na početku programa prigodnom besedom prisutnima se obratio i episkop dalmatinski Nikodim, pozdravivši ih najradosnijim hrišćanskim pozdravom Hristos Vaskrse.

– Mi, hrišćani, treba uvek da se pozdravljamo ovim pozdravom, i da svakim danom svoga života razmišljamo o Vaskrenju i očekujemo carstvo nebesko. Želeo bih da se zahvalim svima vama što smo se sabrali danas ovde i što ispunjavamo taj zavet koji su nam ostavili naši slavni preci, preko vladike Stefana Kneževića, ali i preko svih onih koji su se okupljali oko naših svetih hramova u Dalmaciji. Mi, kao njihovi dostojni naslednici, svojim sabranjima pri svetim crkvama treba da pokažemo da znamo da nas tu sabira upravo Duh Sveti koji umnožava naše molitve. Na nama je da se u njima sećamo svih koji su postradali, jer se jedan narod ne diči samo svojim svetiteljima, nego svim mučenicima iz svoga roda, a mi, hrišćani, smo pozvani da kroz mučeništvo i stradanje pokažemo da istinski verujemo u tu veru koju su nam predali naši preci – istakao je, između ostalog, vladika dalmatinski.

Duhovno nahranjeni nadahnutim besedama dvojice episkopa, podsetivši se svojih predaka i vremena kada su oni svojim zavetom knezu mučeniku pohodili ovo sveto mesto, pravoslavni Dalmatinci bar na kratko zaboravili su na sve nedaće koje im je donelo ovo vreme, svakodnevne brige i strahove, neizvesnost zbog virusa koji je opet pretio i otkazivanjem sabora u Lazarici.


Ni goste iz Vukovara ta neizvesnost nije omela da krenu put Dalmacije, da pesmama i igrama iz svoga kraja dodatno ozare srca Dalmatinaca, da zajedno proslave ovaj veliki praznik.

– Prvi put smo bili na ovom mestu pre deset godina, i evo posle jednu deceniju ponovo smo sa dalmatinskim narodom za Vidovdan u Lazarici. U našim krajevima ima mnogo Dalmatinaca, preci nekih od naših igrača vuku korene odavde, i mnogo je simbolike koja nas povezuje sa ovim krajevima. Ovo je jedina crkva u Hrvatskoj koja nosi ime Lazarica, i svima nam znači što smo baš ovde na Vidovdan. Iako se situacija zbog koronavirusa opet svuda menja iz dana u dan, neki od naših članova nisu bili u mogućnosti da dođu iz Srbije, ni jednog trenutka nismo dovodili u pitanje našu odluku da se odazovemo pozivu koji nam je upućen – kaže Dejan Kurucić ispred „ANI“ iz Vukovara.

Istina je da je, ove godine, sabranog naroda bilo manje nego prethodnih godina, ali duh onih koji su došli ostao je isti. Pre, ne tako davnih, stotinu godina, na Dalmatinskom Kosovu, na zavet knezu mučeniku Lazaru dolazilo je više od deset hiljada hodočasnika, a o čemu danas svedoče istorijski zapisi iz tog perioda.

Okolnost su se promenile, ali zavet ostavljen u amanet ostao je nepromenjen, da vera za buduća vremena bude još čvršća.