Ovo je priča o porodici Vujanić iz Bačkog Gradišta, otac Đuro, majka Dušanka, i deca Božo, Đurđa, Milana i Nenad. Otac radi kao čuvar na seoskom ribnjaku, majka je nezaposlena i povremeno radi u nadnici, kada je sezona. Božo je najstariji sin i završio je srednju školu, ali je zbog bolesti cerebralne paralize ostao u kolicima, i zbog finansijskih razloga nisu bili u mogućnosti da ga pošalju na studije. Dve sestre imaju završenu samo osnovnu školu, a Nenad kao najmlađe dete ide u osnovnu školu. Ova porodica je kao i mnoge srpske porodice izbegla iz Hrvatske 1995. god., prepuštena na milost i nemilost došla u Srbiju, Vojvodinu, Bačko Gradište. Živeli su u maloj kući kod gazde kod koga je prvobitno bio zaposlen Đuro, a kasnije su uz pomoć i donacije ljudi, uspeli da dobiju kuću u kojoj sada žive i koju bi trebalo srediti. Pored Bože, najstarijeg sina koji je još u srednjoj školi ostao u kolicima, i o kome posebno brinu, Đuro i Dušanka su imali još jedno dete, Nadu, koja je isto kao i Boža završila u kolicima, ali se iznenada razbolela krajem 2011. god. i januara 2012. god. nažalost preminula. Majka Dušanka od tada posebno brine za decu i posao ostavlja u drugom planu, da bi mogla da brine o deci, prvenstveno o Boži koji ne može da ostaje sam i kome je svakodnevno potrebna pomoć, a otac Đuro na sve moguće načine pokušava porodici da obezbedi sredstva za svakodnevni život.
Kuća u kojoj žive ima hodnik, dve sobe i jednu manju sobicu, kupatilo, kuhinju i špajz. Sa spoljne strane kuća koliko toliko izgleda dobro, ali unutra je kako drvenarija, tako su i zidovi, patos, nameštaj i plafon u jako lošem stanju i zahtevaju popravke i rad. Plafon u sobi je probušen i pitanje je vremena kada će skroz propasti. Nedavno su uz finansijsku pomoć uspeli da zamene prozore na kući, jer su stari bili u katastrofalnom stanju, ali za veće radove potrebna je veća materijalna mogućnost, a koju ova porodica nažalost nema.Telefon za kontakt je: +381-64-36-44-612
