Silne nevolje pritisle autora "Kvadrature kruga", jedna će biti rešena

BEOGRAD - Nevolja i dalje traje. Stankovići - Branko i njegova supruga Slavka, još su bez struje. Traju dugi sati, u mraku. Autor kultne emisije RTS "Kvadratura kruga" sa suprugom, ipak, pod svetlošću sveća i baterijskih lampi, sprema novu emisiju. Novu "Kvadraturu". U vešernici dopunjuju svoje mobilne telefone. Kod komšija idu na kupanje...

- Meni je od jutros usijan telefon, ne znam ko me sve nije zvao - kazao  je Aleksandar Skepnek iz EDB za "Večernje Novosti". - Upravo potpisujem rešenje da se Stankovićima hitno priključi struja. Nije problem u našoj kući, problem je u zahtevima koje nam je slao RTS. Zahtevi su bili nepotpuni, pa ih je pravna služba vraćala na dopunu.

Advokat Dragan Erčević kaže, za "Novosti", da Branko Stanković ima pravo na tužbu po Zakonu o obligacionim odnosima, po osnovu neosnovanog bogaćenja, protiv vlasnika kome je vraćena imovina.

- On je bio savesni držalac stana i ulagao u njega - kaže Erčević. - Nije bio upozoren da će mu taj stan biti oduzet. Kao savesni držalac, on je podigao vrednost stana i sve što je uložio može da traži da mu novi, stari vlasnik vrati.

Ko je Branka Stankovića i njegovu suprugu doveo u ovu, ponižavajuću situaciju?

Dovele su ih, nema dileme, birokratske začkoljice. Najpre, stambena komisija RTS kojom gotovo dve decenije(?!) rukovodi Slavoljub Milenković, prva, ali, ne i jedina karika u lancu problema koje trpe Stankovići. Upravo je on u zabludu doveo generalnog sekretara RTS Stanislava Veljkovića, a on, nenamerno, Upravni odbor RTS da je stan u koji se useljavaju Branko i njegova supruga - potpuno useljiv. Pre toga, nisu blagovremeno obavestili porodicu Stanković, da je prethodni stan iz kog ih je bahato izbacio vlasnik kome je po Zakonu o restituciji vraćeno pravo na imovinu, a Stankovići su u njemu živeli osam godina. Potom, stan u koji su ih poslali, RTS nije blagovremeno uknjižio, pa Elektrodistribucija nije ni imala osnov da im priključi struju. Uz to, nisu ih ni obavestili da njihov "novi" stan nije u potpunosti vlasništvo RTS, već, u njemu udeo ima i Građevinska gradska direkcija! I, na kraju, niko Stankovićima nije pružio nikakvu pravnu pomoć: imali su ugovor o zakupu sa RTS, da i naredne dve godine budu zakupci stana u Ilije Garašanina (takav status imaju i na novoj adresi), pa niko nije imao pravo da ih, ekspresno, izbaci sa - prethodne.

Odbranu prava Stankovića, u danu iseljenja, preuzele su njihove komšije koje su "Novosti" u ponedeljak posetile.

- Taj vlasnik kome je vraćena imovina došao je kao kakav kabadahija - svedoče za "Večernje Novosti". - Vikao je: "Ovo je moje, ovo je moje"... i umalo se nismo potukli. Mi smo ovde godinama vlasnici u istom dvorištu u kome je bio i Branko. I on je želeo da otkupi stan, ali nesreća je što je upravo tada država stopirala otkup. Dokazujemo da je kuća u koju se Branko uselio, zapravo stan u toj kući, bio kao ova šupa. Evo ova, u koju sada gledamo.

Pred nama ruina. Prava ruina. A, u ovoj ruini živi nekoliko mačaka. Nemamo ništa protiv mačaka. Lepe su i mirne...

Pričaju nam komšije Stankovića da su pratili, ponekad i pomogli, da dovedu u red stan u koji su se uselili. Pamte da je to bilo pre više od osam godina.

- Đajić je dobio još i potkrovlje - kažu. - A vlasnik kome je vraćena imovina nije imao ni mrvu razumevanja za Branka. Đajićeva sestra sela je ne na prag svog dede, već na naš. Kaže: Obuzela me nostalgija! Pitali smo: Kako, a nikad te ovde nismo videli? A nas nostalgija ne obuzima, decenijama smo ovde.

Rade Petrović, upravnik dvorišta koje se prostire na 30 i više ari, u kome se odavno skućilo desetak porodica, sve što navode komšije - potvrđuje. - Tačno je da je Branko uložio i od ruine napravio mesto dostojno čoveka, ali, sud je Đajićima vratio pravo vlasništva. Ne razumem da neko kome je nekad oduzeto to pravo, vraća ga bahato. Čujem da se RTS žalio Vrhovnom sudu. Ako jeste, zašto nisu zaštitili svog radnika.

Sud je, zaista u drugostepenom postupku po Zakonu o eksproprijaciji vratio pravo Đajićima na vlasništvo koje je njegovom dedi 1958. godine, oduzeto. Stankovići su to poštovali, ali i zamolili Đajića da ih razume i ne iseljava ih dok se stan u Belim vodama ne dovede u stanje da mogu da se usele.

- Nije imao razumevanja i ja nisam želeo da sebe, svoju kuću, RTS, svoje komšije dovodim u neprijatnu situaciju - kazao nam je, u ponedeljak po podne, Branko Stanković. - Ne želim sukobe, zahvaljujem komšijama. Ne optužujem ni Upravni odbor, ni direktora RTS, problem je očigledno u Stambenoj komisiji. Njih četvoro je tamo, pa se pitam da li je moguće da nisu bili u mogućnosti da sagledaju u kakvom je stanju imovina RTS.

Ogorčeni su Stankovići. I, ohrabreni. Javilo im se mnogo ljudi, kojima je emisija čiji je Branko autor, pomogla. Ali, na ubrzanu proceduru u EDB, još nema odgovora. Oni su noć proveli pod svetlom sveća.

Prijatelji su mi doneli kabl da se priključim na vešernicu - kaže Branko.

- Kako to?! Da izazovem kakvu havariju.

Tako prolazi još jedan dan, još jedna noć u stanu Branka Stankovića koji nije ni tražio, kao što nije tražio ni onaj pre. Tako je pao mrak na sve što je ovaj čovek, emisijom koju je sam osmislio, bio svetlost. Mrak u kući iz koje je krenula, kreće i ne zaustavlja se sveća koja obasjava, ohrabruje i nadu vraća beznadežnima. Običnim, malim ljudima.

Predlozi čitalaca

Među brojnim predlozima kako da se reši problem Branka Stankovića, čitaoci između ostalog, pišu "Večernjim Novostima" da se povede akcija pomoći za Branka Stankovića i njegovu porodicu. Iz brojnih poruka izdvajamo: "Toliko je ovaj čovek učinio za druge, da je zaslužio da mu se odužimo i sami, prilozima, kupimo stan, pa, neka se oni iz RTS, koji su napravili problem, zastide". Javljaju se mnogi, samo se ne javljaju zamešatelji. Slavoljubu Milenkoviću, predsedniku Komisije koji nas je pre dva dana upozorio da on nije dnevna produkcija, očigledno vikend još traje.