Boris Begović: Tri četvrtine veka

BEOGRAD - Nalaz da je NDH bila država, smatram, daje posebnu težinu njenom zločinačkom karakteru. A svaka godišnjica njenog osnivanja prilika je da dalje i dublje istražujemo taj stravičan poredak.

Približava se 75 godina otkako je 10. aprila 1941. proglašena Nezavisna država Hrvatska. Taj čin i ono što je sledilo u 49 meseci njenog postojanja spadaju, verovatno, u najmračnija poglavlja istorije južnoslovenskih prostora i najtragičnija srpske istorije. O prirodi te tvorevine, njenom poreklu i rezultatima, bar što se brojki tiče, ipak ne postoji konsenzus. Jedino što se, izgleda, svi slažu oko toga da je njeno političko nasleđe još uvek živo – najnoviji modni trendovi iz Zagreba upućuju na vitalnost ideja na kojima je bila zasnovana – mada žestoka neslaganja postoje u vrednosnom odnosu prema tom nasleđu.

Koliko znamo o NDH? Šta je to ona zapravo bila?

Istoričar Ivo Goldštajn sa Filozofskog fakulteta Zagrebačkog sveučilišta ukazuje na to šta ona nije bila: „Nezavisna Država Hrvatska nije bila niti nezavisna, niti je bila država, niti je bila hrvatska država“. Vrlo efektna teza, koja je odmah počela da se upotrebljava u političkim porukama, kako unutarhrvatskim, tako i onima koji se šalju Srbima.

Upravo to je, na primer, poručio Stipe Mesić nad Šaranovom jamom na Jadovnu pre tri godine. I onda se, izborom tog mesta, od istoriografske tvrdnje dobija veoma jasna politička poruka. Prvo, budući da NDH nije bila nezavisna, izvesno je da ne snosi odgovornost za ono što je na njenom području činjeno, već to pada na njene nemačko-italijanske mentore. Drugo, budući da nije bila država, pogrom Srba i Jevreja delo je grupice neodgovornih ekstremista, potpomognutih sa ona dva-tri kamiona ustaša novopridošlih iz Italije. Treće, budući da to nije bila hrvatska država, sledi da zločine nisu činili Hrvati, već neko drugi, pretpostavljam Eskimi.

Duboko verujem da ovakva politička poruka nije bila ideja profesora Goldštajna, ali kada pustite duha iz boce, onu bocu više neće da se vrati i poprima različite oblike na koje nikako ne možete da utičete. Smatram da je najozbiljnija tvrdnja unutar pomenute teze ona da NDH nije bila država. Profesor Goldštajn to obrazlaže na sledeći način: „jer država u modernom smislu riječi podrazumjeva uređen odnos sa vlastitim građanima, a u NDH je… na tisuće građana stradalo u masovnim zločinima samo zbog toga što su, bili druge vjere nacija ili se jednostavno činilo da su iz bilo kog razloga nepoćudni ili opasni za državu“.Ne bih da zalazim u prefinjenu teorijsku raspravu šta sve predstavlja potreban uslov da bi se nešto označilo kao država, niti da li se islamska (država) piše malim ili velikim slovom, nego bih da se zadržim na ispunjenosti uslova koji je pred NDH postavio sam profesor Goldštajn – „uređen odnos sa vlastitim građanima“.I te kako je bio uređen! I to zakonskim uredbama („odredbama“), koje su zamenjivale zakone, budući da parlamenta nije bilo.

Idemo redom: „Zakonska odredba za odbranu naroda i države“, kojom se predviđa obavezna smrtna kazna za onog ko na bilo koji način povredi „čast i životne interese hrvatskog naroda“; „Zakonska odredba o rasnoj pripadnosti“ (ne bih da objašnjavam, prilično je jasno o čemu se radi); „Zakonska odredba o zaštiti arijske krvi i časti hrvatskog naroda“ (komentar izlišan); „Zakonska odredba o državljanstvu“, kojom se uspostavljaju dve vrste građana NDH, jedni su „arijskog porijetla“; „Zakonska odredba o prelasku s jedne vjerena drugu“ (komentar izlišan); „Zakonska odredba o upućivanju nepoćudnih i pogibeljnih osoba na prisilni boravak u sabirne i radne logore“, doduše, ne kaže se i logore smrti – i nacisti su krili Treblinku, Sobobir i slične logore – a u logore NDH ljudi se upućuju na osnovu odluke Ustaške nadzorne službe.

Dakle, odnos NDH prema sopstvenim građanima bio je i te kako uređen, pravno normiran i sve to je postignuto u prvom mesecu njenog postojanja – žurna zakonodavna aktivnost. Kako bi se svim interesovanim odmah stavilo do znanja koji je karakter te države. I da bi se stavilo do znanja da je to država. Prema tome, zločin koji se dogodio u NDH, ono što profesor Goldštajn s pravom naziva holokaust, rezultat je državne politike, zasnovane na političkim idejama onih koju su bili na vlasti, a primenjene na osnovu skupa propisa. A za njihovu realizaciju bila je zadužena državna uprava. Dakle, dobro organizovan zločinački poduhvat masovnih razmera.

Nalaz da je NDH bila država, smatram, daje posebnu težinu njenom zločinačkom karakteru. A svaka godišnjica njenog osnivanja prilika je da dalje i dublje istražujemo taj stravičan poredak, da dalje saznajemo i bolje objašnjavamo činjenice, ali i da se prisetimo svih njegovih žrtava.
I da ih ne zaboravimo.

Boris Begović
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu