Ovako izgleda Petrinja danas!

Četvrtak je, dvadeset i prvi dan nove kalendarske godine, a dvadeset i treći otkako je zemljotres sa epicentrom nekoliko kilometara jugozapadno od Petrinje magnitude 6,4 na Rihterovoj skali unesrećio čitav ovaj kraj. Centar Petrinje danas je sablasno ruševan i još jezivije prazan. Stanovništvo je iz okolnih zgrada iseljeno – neko prinudno, neko iz straha.

Zatvoreni su lokali, ne radi ni tržnica. Vlada potpuna tišina pored koje se može čuti samo zujanje dronova kojima nadležne službe nadleću centar grada, snimaju i skeniraju ruševne zgrade.



Još uvek se ne zna pouzdano, ali je najavljeno da će biti izgrađeno novo, privremeno naselje sa stambenim i poslovnim kontejnerima koji će postati novi centar grada.


Gorska služba spašavanja još uvek pokušava da se probije u poneku kuću i izvadi vlasnicima neki neophodni predmet ili dokument. Kroz razvaline zidova u Ulici Vladimira Nazora vide se ostaci života ljudi, života koji su promenjeni u samo nekoliko sekundi. Jednako je i na Štrosmajerovom trgu i malo dole niz ulicu Ivana Gundulića gde su smešteni gradsko poglavarstvo, Srednja i Prva osnovna škola.


Pravimo krug i ponovo se vraćamo u Ulicu Vladimira Nazora gde je smešten parohijski dom ovdašnjeg pravoslavnog sveštenika. Kuća je načeta još u prva tri zemljotresa 28. decembra, a onaj najrazorniji srušio je sutradan ceo zid ove zgrade stare oko 250 godina.


Malo dalje odatle, na Trgu Hrvatskih branitelja smešten je šator Hrvatskog crvenog križa.

Volonteri otišli

Prepodnevni su časovi i kombi je upravo dovezao dnevne zalihe vode. Troje volontera dežuraju, a povremeno dođe neko od stanovnika po vodu ili garderobu. Među volonterima je i Ivana Kovačević Škrinjarić, Petrinjka koja je do sada bila tek dobrovoljna davateljka krvi, a od kad je zemljotres pogodio njen grad svakodnevno volontira u centru grada.

– Kuća nam je ostala čitava i čim smo suprug i ja videli šta se ovde dogodilo odmah smo zatvorili kuću i došli da volontiramo. On se u međuvremenu vratio na posao u Sisak, a ja sam evo još tu. Ljudi kod nas ovde dolaze po osnovne potrepštine, po vodu, higijenu ili osnovne namirnice za prehranu. Imamo i garderobe. U početku su ljudima trebale deke i pokrivači jer je u kamp prikolicama bilo hladno. U odnosu na taj početak, jedina razlika je ta što nam je većina volontera otišla. Naravno, ljudi su se morali vratiti svojim kućama i na svoje poslove. Zato je sad centar grada još pustiji – priča nam Ivana.


Po vodu je upravo došla starica Ljubica Komljenović. Tu u blizini je njena zgrada u kojoj ima stan u suterenu i u kojoj je ostala sama. Svi drugi su se iselili.

– Svi su otišli nekud, a ja nemam kuda. Zgrada je novogradnja pa prvi udar nismo toliko osetili, a sada kako trese, ponovo čujem da puckaju zidovi. Naša zgrada ima žutu nalepnicu, ali trebalo bi je još pregledati. Đe ću ja sama? U kontejner? Ma briga me. Malo me je strah noću jer sam sama u zgradi, ali sad sam upravo išla po tablete za smirenje pa će biti bolje – uspeva Ljuba i da se našali u ovoj situaciji, a kaže i da joj je najveći problem što joj banka ne radi pa ne može da podigne penziju.

Pored Ljube tu je i Smiljka Perenčević, komšinica iz susedne zgrade. Zemljotres ju je zatekao tu u obližnjem parku. Stres je to koji do danas ne prolazi, a naknadna podrhtavanja tla koja se svakodnevno osete, samo ga još više povećavaju.

– Naša zgrada nije strašno prošla, malo su popucali zidovi, al’ dobro je. Imamo hrane, imamo šta za jesti i dobro je sad, ali bojimo se da neće opet biti velikog potresa. Čim malo zadrma, prepadnem se. Ipak, mislim da se sad polako vraća život ovde. Ćerka mi radi tu u frizerskom salonu i sad su ponovo otvoreni – kaže ova Petrinjka.



Vojske i policije nema danas u velikom broju, šuta i dalje ima na sve strane, a limovi i građa vise sa okolnih zgrada. Tako izgleda centar Petrinje danas. Periferija grada na oko izgleda nešto bolje od samog centra, a kakvo je pravo stanje svih objekata reći će statičari i nadležne državne službe.


Na putu prema banijskim selima bližim epicentru stajemo još da fotografišemo pravoslavno groblje i kapelu Svetog Nikole. Stradala je, ostala bez tornja i urušila se zajedno sa okolnim starijim nadgrobnim spomenicima.