Prangija je liveni, primitivni, veoma težak i nepokretni mali top za posebne namene. Cev prangije je polukoso usmerena u nebo, a iz nje se pucalo tako što se cev punila barutom, lomljenom ciglom i usitljenim kamenom. Zatim se sve se to nabijalo metalnom šipkom. Pre pucanja, u prangiju se uvlačio fitilj i kroz rupu, pri dnu cevi, izvlačio kako bi se mogao zapaliti. Paljenjem baruta izazivala se detonacija koja se mogla čuti dosta dalje nego što je mogao da dopre zvuk crkvenih zvona.Jedna takva potpuno očuvana stara prangija čuva se u hramu Sv. proroka Ilije u Blinji.
Iz ove prangije se pucalo kako bi se najavili crkveno-narodni sabori, ili sa vrha brega, kako bi se rasterali gradobitni oblaci. Jedan od običaja bio je da se na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz prangije objavljivao odlazak u šumu po badnjak, kao i početak proslave praznika Rođenja Hristovog, na Badnje veče.
Izvor: Parohija petrinjska
