Васкрсење (Ускрс, Пасха, Велигдан, Вазам) je стари празник; празнује се још од времена апостола, али не свуда у исти дан: негде je празнован заједно са јеврејском Пасхом, негде 14. дана месеца јеврејског Нисана, a негде у недељу после јеврејеке Пасхе. Ha првом Васељенском сабору, одлучено je да се свуда празнује једног дана, и то после пролећне равнодневице, прве недеље после Јеврејске Пасхе и пуног месеца. Ускрс je, дакле, покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 4. априла до 8. маја.
Ускрс je најсвечанији празник у години; он je празник над празницима. Ha тај дан скидају се двери у цркви на олтару, чиме се жели показати да je Исус васкрсењем својим победио смрт и отворио рајска врата. Цела недеља no Ускрсу назива се Светла недеља, a црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.
Уместо уобичајеног поздрава, народ се на Ускрс и целе Светле недеље поздравља са: „Христос воскресе!" и „Ваистину воскресе!".

Да би се хришћани достојно припремили за овај празник још од апостолских времена установљен je Велики Пост или Четрдесетница, no узору на Исуса који je 40 дана постио на Гори искушења. Наравно, ово je црквено тумачење, мада поједини истраживачи (Чајкановић) тврде да сви постови имају много старије порекло. Велики Пост одговара пролетњем.годишњем времену, и у те дане није дозвољено никакво јавно весеље.
Догађај Христовог васкрсења на икони се представља: Исус je из гроба устао, држећи у руци барјак као знак победе, римски војници попадали су од страха око гроба, a анђео седи на каменој плочи.
У народу постоји обичај да се о Ускрсу jaja боје црвеном, или другим јарким бојама, и да се њима дарују познаници и пријатељи. По предању, Марија Магдалена je, дошавши у Рим да цару Тиберију објасни Христово васкрсење, даровала цару црвено кокошије jaje и започела му приповедати о Христу. Ускршњим јајетом жели се представити очигледност васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, jaje je само no себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб љуску и изађе на свет - као што je и Исус своје мртво тело оживео и из гроба устао. Црвена боја je боја радости, због тог радосног догађаја. Обичај je да се пријатељима и укућанима деле фарбана jaja, којима се они туцају, a онај ко разбије другоме jaje има право да ra узме. Прво ускршње jaje се чува годину дана - и оно се назива чуваркућа.
Ha Ускрс се рано ујутру понеки умију водом у којој je преноћило црвено jaje, здравац, рутвица и калопер, ради здравља. Деци се ујутру даје да прво окусе мало вина, да буду црвена као вино.
У Левчу и Темнићу се каже: „Ускрс je до подне црвен, a од подне зелен" и „До подне у jaja, a од подне у коприве", јер Ускрс je падао у дане када je сељак био у највећој оскудици, те није имао ни довољно хлеба за исхрану.
Човек који се родио на Велику суботу, пред Ускрс, може да види црвени ветар, сматрају у Неготинској крајини. Tora дана ra треба само подсетити на nape, тј. на закопано благо, и он ће вас одмах одвести на оно место.
Ускршњи пост се понегде зове Баба Коризма и замишља се као стара, мршава и висока жена у црној сукњи. За време поста она иде no кућама, купи децу која не посте и односи их у некакву јаму, a родитељи их о Ускрс откупљују шареним јајима. Зато се за време поста не једу jaja, да би их било за откупљивање деце.

***

Пошто је прошла Субота, коју је Исус прележао у гробу, у Јосифовом врту, сутрадан, у Недељу врло рано, осетио се снажан земљотрес, и анђео Божји слете с неба ка гробу, одвали плочу која беше наслоњена на улазак у гроб и седе на одваљени камен. Лице његово беше светло као муња, a одело бело као снег. Стражари, који су чували гроб, попадаше као мртви, и кад дођоше к себи од страха и чуда, трком побегоше у град.
Кад je анђео одвалио плочу, Исуса већ није било у гробу; он je раније већ васкрсао и изашао, a анђео je одвалио плочу да би жене мироноснице и апостоли могли у гроб ући и уверити се о Христовом васкрсењу.
Прва жена која je изјутра дошла на Исусов гроб била je Марија Магдалена. Нашавши гроб отворен, не знајући шта се догодило, повикала je: „Узеше Господа мога и не знам где су ra на друго место сахранили!", и брзо je отрчала да о томе извести Петра и Јована. О6a ученика потрчаше на гроб, a први je, јер je био млађи, до гроба стигао Јован. Њему се, чим je разгледао око гроба, јави мисао о Христовом васкрсењу. Петар, кад стиже, одмах уђе у гроб, a за њим и Јован, и у гробу спазише платно, којим je Исусово тело било умотано, где лежи на истом месту, само je убрус, којим je глава била увијена, био брижљиво савијен и стављен у страну. Марија Магдалена је поново дошла на гроб, a пошто су Петар и Јован већ били отишли, села крај гроба и тихо плакала. Док je тако плакала, учини joj се како се нешто беласа у гробу, она се саже и спази два младића у сјајним хаљинама како седе један чело главе, a други испод ногу где je лежало Исусово тело. „Жено, зашто плачеш? Kora тражиш?", зачу она глас. „Узеше Господа мога и не знам где га метнуше". Ова два младића беху упрли погледе не на њу већ мимо ње, те се она осврте да види кога то гледају, и спази иза себе непознати лик, кога у јутарњем мраку није могла да распозна. Она помисли да je то баштован Јосифове баште, na му рече: „Господине, ако си ra ти узео, кажи ми где си га метнуо, a ja ћу га наћи".
„Марија!", чу она глас, којом je позва непознати, и она познаде Исусов глас, виде да он стоји жив пред њом, na радосно викну: „Учитељу!" и полете да му обгрли ноге. Но он јој рече: „Не дотичи ме се, јер се још не вратих Оцу моме, него иди браћи мојој и кажи им: Идем Оцу мојем и Оцу вашем и Богу мојем и Богу вашем", и после ових речи пружи руку, благослови Марију која je клечала, и нестаде ra. Марија пуна радости пожури да извести апостоле, и чим je стигла радосно je узвикнула: „Ја сам видела Господа!". Али joj ученици не повероваше, што јако увреди њену нежну душу.
У међувремену и жене мироноснице, пред само рађање сунца, беху стигле на гроб, крај кога нађоше анђела у белим хаљинама, који сеђаше на плочи и који им рече: „Не бојте се! Ja знам да ви тражите Исуса Назарећанина - распетога. Он je воскресао; нема ra овде. Него идите и кажите ученицима његовим да иду у Галилеју, тамо ће ra видети". Пуне страха, али и радости, похитале су жене мироноснице у град, кад на путу сретоше самог Исуса, који им рече: „Радујте се!" и понови поруку ученицима својим. Пошто их благослови, Исуса нестаде, a мироноснице глас о Христовом васкрсењу разнеше no целом граду.
Стражари пак, који су Христов гроб чували, дотрчали су уплашени и обавестили првосвештенике и јеврејске старешине о свему што се догодило. Они дадоше војницима доста новаца као напојницу што су чували стражу и рекоше им да ником не казују да је Исус васкрсао, већ да распростиру глас да су ra украли ученици његови док су стражари спавали.
Истога дана Исус се указао и својим ученицима Луки и Клеопи, који су из Јерусалема ишли у оближњу варошицу Емаус, у облику непознатог путника, који их укори што су колебљиви у својој вери у Христово васкрсење. Тек кад им он, за трпезом, у једној успутној кући, преломи благословени хлеб, они ra познадоше, али њега већ нестаде. Зато они похиташе одмах натраг у Јерусалим, где нађоше једанаесторицу ученика на окупу, и испричаше им свој сусрет с Исусом.
Исто вече Исусови ученици се затворе у једну собу плашећи се Јудеја. Одједном уђе Исус, стаде у средину и рече им: „Мир вам!" Они се уплашише и помислише у страху даje то неко привиђење. A Исус им рече: „Што се плашите? И за што такве мисли улазе у ваша срца? Видите руке моје и ноге моје; за сам главом; опипајте ме и видите; јер дух костију и тела нема, као што видите да ja имам". И док су се они још чудили, упита их: „Имате ли што за јело?", a они му изнесоше комад печене рибе и меда у саћу, што он пред њима поједе, да их увери да није привиђење.
Једино ученик Тома, који није био присутан кад се Исус јавио, не поверова кад му другови рекоше: „Видесмо Господа!", него рече: „Док не видим на рукама његовим ране од клинаца, и метнем руке у ребра његова, не могу веровати"...

СВИМ ВЈЕРНИЦИМА ПОРТАЛ БАНИЈА ОНЛАЈН ЖЕЛИ СРЕЋНЕ УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ УЗ ТРАДИЦИОНАЛНИ ПОЗДРАВ "ХРИСТОС ВАСКРСЕ""