Običaji 
Бадњи дан
Бадњи дан
Бадњи дан
Бадња недеља је недеља пред Божић. Тих дана се, према веровању, не шиша, не брије и не режу нокти да се не би "секло" здравље, а деца се не туку да им се не појављују чиреви по телу.Бадњи дан је последњи дан пред Божић. По неким тумачењима, назив потиче од старословенске речи „бдети", што значи бити будан. Тако Бадње вече представља вече које треба да бдимо и укажемо поштовање и поздравимо рођење Исуса.
Етнологија бележи да су још пре доласка Срба на Балкан стари Келти налагали церово дрво кад су чекали ново лето, те да су од њих то преузели Енглези. Бадњак је у прошлости био близак и Русима, Бугарима, Македонцима...
У Војводини, код Русина бадњак стоји у порти цркве, а ритуално га на Бадње вече у своје домове уносе и Буњевци, мада су унијати-гркокатолици.
Бугари су до завршетка Другог светског рата такође у куће уносили бадњак - церово дрво које се облачило у кошуљу и чији се један крај стављао у ватру да гори целу ноћ (звало се бдник), а онда је под руским утицајем бадњак замењен јелком.
Прослава Бадње вечери почиње службама бденија и традиционалним паљењем бадњака у храмовима СПЦ када се најављује празник Рођење Спаситеља, а у православне домове се уноси бадњак по коме је празник и добио име.
На Бадњи дан рано ујутро домаћин одлази да исече бадњак, по правилу младо церово или храстово дрво, које је симбол дрвета које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења. Догоревање бадњака је симбол растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.
На Бадњи дан се пости. Углавном се једе риба, пасуљ пребранац, суво воће - шљиве, смокве, касије, и пече хлеб који би био на столу све до Богојављања, а његова величина је симболизовала обиље наредне године.
Такође, тога дана ништа не износи из куће, обедује се на слами. Ту је још паљење бадњака и уношење сламе и простирање сламе по поду, уз квоцање и пијукање, па бадњеданска вечера на поду, симболика свећа, ораха, меда, вина, свеноћног бдења у ишчекивању Божића.
Код православаца, Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе православне цркве и верници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
(1).png)